У селу Растина 15. маја обележен је дан коначног слома фашизма на југословенском тлу. Растина, мало војвођанско село уз мађарску границу, у којем су аграрном реформом додељене плодне оранице становницима кршевитих крајева новостворене Краљевине СХС/Југославије, солунским ратницима, у само једном веку проживело је тешку и неизвесну судбину колониста и интернираца у мађарске логоре током Другог светског рата.
Иако је у Европи званично крај рата проглашен капитулацијом Немачке 9. маја 1945. године, група немачке армије Е, повлачећи се из Југославије на запад, продужила је отпор. Остаци усташа, део Недићеве СДС и СДК и четници прикључили су се немачким јединицама. Јединице Југословенске армије појачале су притисак на целом фронту продирући долином реке Драве и окруживши Немце, усташе и четнике у ширем рејону Дравограда и Блајбурга 15. маја, после оштрих борби присилиле их на капитулацију. Том приликом заробљен је генерал-пуковник Александер Лер, немачки командант Југоистока. Након завршетка ових борби Коста Нађ је послао Титу лаконски телеграм: „Друже Тито, рат је завршен”.
Домаћин скупа Јован Вукобратовић, испред СУБНОР-а Растине и Здравко Суботић испред СУБНОР-а Града Сомбора. А својим наступима програм су обогатили ученици Основне школе из Растина.
У име СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а АП Војводине присутнима се обратио Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АПВ. Он је истакао значај НОБ, али и подсетио на огромна страдања становништва током година окупације са јасном поруком да се не заборави и не понови. „Растина је пример страдања. Овде су солунски добровољци који су нашли мир и своје парче земље били сурово прогањани и убијани током Другом светског рата. Гробови наших предака у некадашњем логу у Шарвару опомињу нас да памтимо жртве овог места и да их никада не заборавимо“, додајући да је „у борби против немачког, италијанског, бугарског и мађарског окупатора и домаћих издајника, Југославија је изгубила 1.706.000 људи. Југословенска армија имала је око 305.000 погинулих и 425.000 рањених бораца. Преко 20 % целокупног стамбеног простора било је уништено, многи рудници и индустрија до 50 % разорена. Окупатори су разорили или сасвим опљачкали болнице, школе, библиотеке, универзитете, позоришта, архиве и музеје, и многе предмете националне вредности пренели у своје земље. Све то говори о величини, одлучности и хероизму ослободилачке борбе народа Југославије и њеном доприносу у победи над фашистичким силама“.
На крају званичног дела у име СУБНОР-а АП Војводине за остварену сарадњу и подршку СУБНОР-у Јово Барошевчић уручио је Повељу СУБНОР-а АП Војводине Ђурађи Милановићу, директору ЈКП „Енергана“ Сомбор.
На Споменик палим борцима и жртвама антифашистичког терора 1941–1945. године, као и на Споменик палим солунским добровољцима и оснивачима села, венце су положиле бројне делегације и удружења. Тако су почаст одале делегација Града Сомбора, делегација Месне заједнице Растина, представници покрајинског СУБНОР-а, СУБНОР-а из Сомбора, Растине, Кљајићева, Апатина, Куле, Врбаса, Новог Сада, Сремске Митровице и Бечеја, представници Удружења ваздухопловаца Војводине, Удружење антифашиста Вуковара, Белог Манастира, Сребреника, дисктрикта Брчког, Трпиње и Борова.
