Преносимо

ХЕРОЈ УВЕК ХЕРОЈ

Најстарији живи народни херој – Велимир Радичевић Вецо – учесник и сведок другог заседања АВНОЈ-а 29. новембра 1943, у сто првој години на својим прсима је понео још једно одликовање. Амбасадор Русије Александар Чепурин уручио му је јубиларну медаљу „Седамдесет година победе у великом отаџбинском рату 1941-1945“, у сећање на допринос у борби против фашизма, а нарочито учешће у биткама на Сутјесци, Неретви и операцији ослобађања Книна.

  • Овај орден ме подсећа на посету Москви када сам, 1995. на 50.годишњицу наше заједничке победе присуствовао паради на Црвеном тргу, као представник СУБНОР-а – присетио се Радичевић којем је признање уручено у његовом дому, на Врачару.

У свом стану осим Ордена народног хероја Вецо чува и Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Партизанску споменицу.

Новом одликовању стари борац, рођен у близини Подгорице 14.јуна 1914, тачно две недеље пре сарајевског атентата, наздравио је чашицом црногорске лозе показујући нам да и данас добро памти најважније догађаје у којима је учествовао, нарочито период од када је 1936. постао члан Комунистичке партије Југославије.

  • Већ 1937. покушао сам да одем у Шпанију и супроставим се франкистима у грађанском рату. У томе нас је спречила полиција, пре него што смо успели да испловимо из Црне Горе. Завршио сам на суду, па у логору. То је био прави испит за ратна времена. Распустили су логор 27.марта 1941, али сам тада одбио званичну војну мобилизацију и похитао у шуму. У завичају сам организовао припреме за устанак и најзад се као бомбаш укључио у Пљеваљску битку 1. децембра 1941 – сведочи Радичевић.

У току 1942. и 1943. био је борац Зетског батаљона, а потом и Пете пролетерске бригаде, а у сећање му се посебно урезало војевање са Савом Ковачевићем. Касније је био и заменик политичког комесара Пратећег батаљона Врховног штаба НОВЈ, а од краја 1944. понео је и звање заменика политичког комесара српске дивизије Корпуса народне одбране Југославије.

  • После рата су ме распоредили у Озну, али сам одбио тај задатак, иако то баш није било лако. Остао сам одан КНОЈ-у. У томе ми је помогао Александар Ранковић, чијом сам одлуком на крају и задржан у тој служби – сећа се Радичевић.

У послератно доба наставио је и школовање, радио и као инструктор. Пензионисан је пре 44 године у чину генерал-потпуковника ЈНА. Био је и делегат на петом, шестом, седмом, осмом и деветом конгресу Савеза комуниста.

На славне дане данас га подсећа и титула почасног председника СУБНОР-а Црне Горе, али и поједини бројеви нашег листа које његови ћерка и син уредно чувају.

  • „Политика“ се код нас у кући редовно чита, а нарочито смо поносни на прошлогодишње издање од 16. јуна. Тада је поводом татиног стотог рођендана објављен чланак „Херој и у стотој години“, у којем његови пријатељи из црногорског СУБНОР-а говоре о њему – закључује Велимиров син Владимир Радичевић.