Преносимо

КО ЈЕ ИЗДАЈНИК

Из дневног листа „Политика“ преносимо текст који заслужује и пажњу читалаца овог портала. Реч је о судском поступку у Београду, на предлог приватних лица, да се правно рехабилитује иначе неосуђивани председник српске колаборантске владе током Другог светског рата.

Генерал Милан Недић је постављен од фашистичких хитлеровских окупацијских власти и био веран послушник.

СУБНОР Србије се енергично супротставља свим одлукама, без обзира на то са које стране долазе, да сарадници непријатеља нашег народа буду накнадно амнестирани за недела и тиме поништи славна ослободилачка традиција и активно учешће у антихитлеровској коалицији и победа над фашизмом у Другом светском рату.

Уводник новинара Николе Белића у „Политици“ преносимо у целости.

„О томе да ли је Милан Недић спасао одређени број Срба можда и постоје сведочанства и докази, али може ли то да оправда његову колаборацију с Хитлером? Јер, ако Недић није био издајник, онда тај термин треба потпуно избацити из српског речника, уместо да овај израз у скоро свакој генерацији политичара, од Карађорђа и Милоша Обреновића, буде поново „рехабилитован” као једна од најтежих оптужби на рачун политичких противника.

Готово је невероватно да ту оптужбу потежу радикалне десничарске групације због СОФА уговора са НАТО, а истовремено се залажу за рехабилитацију Недића. Па тако испада да је издаја дозволити да НАТО користи српску логистику на путу за Косово, а није издаја када Недић користи државни апарат да угуши устанак против Хитлерових јединица. И када се Немцима дозволи да отворе логоре попут Бањице или Топовских шупа на територији Србије. А уз то им се још помогне да похапсе све које сматрају непријатељима.

Најзад, зашто је издаја када се у Бриселу потпише споразум са Приштином, али није када се сарађује са Трећим рајхом који је све територије јужно од Косовске Митровице и Подујева припојио Албанији под италијанским протекторатом, а један појас на југоистоку и Бугарској као савезнику сила осовине. И све то док је на северу тај исти окупатор Срем доделио Хрватској, Бачку Мађарској, а Банату дао аутономију.

При томе део десничара и данас заборавља да они „издајницима” називају политичаре биране на легитимним изборима на којима право гласа имају сви грађани Србије. Милан Недић, каква год да је његова улога била, на власт није дошао на изборима, већ су га изабрали и поставили Хитлер и Берлин Трећег рајха.

Поједине присталице рехабилитовања шефа владе у окупираној Србији тврде да се он не може оптужити за издају, јер би то значило да је издајник и Милош Обреновић. Заборављају, међутим, да је кнез Милош прво подигао Други српски устанак, па тек када је однео неколико победа над Турцима, почео преговоре с њима. Заборављају да помену и да је у то време Милош Обреновић изборио аутономију која је Србима претходно била укинута, док је под немачком окупацијом 1941–1944. та слобода сужена. Заборављају да су Турци масовно убијали Србе 1813. и 1814. пре него што је Обреновић потпуно преузео власт како би то зауставио, док су у Другом светском рату окупатори увели уредбу да стрељају 100 Срба за једног погинулог Немца, и то тек кад су поставили режим спреман да сарађује.

Најзад, за издају је својевремено оптуживан још један владар из куће Обреновића, и то кнез и краљ Милан. Његовим противницима сметало је што се зближио са Аустроугарском и окренуо Србију ка немачким просторима баш као Недић. Али је за разлику од шефа владе 1941–1944. унук Јеврема Обреновића, Милошевог брата, успео да му на Берлинском конгресу буде призната независност земље, уз ослобођење Ниша, Пирота, Врања и Прокупља“.