ПАРТИЗАН СТИСНУТИХ ПЕСНИЦА
Шимун Филиповић, рођени брат народног хероја Стјепана Филиповића, обешеног у Ваљеву 1942. године, стрељан је у Шумарицама у Крагујевцу годину дана раније.
Слика Шимуна Филиповића, стрељаног 21. октобра 1941. године, постављена је у Музеју „21. октобар“ у Спомен-парку Шумарице у собу која се зове „Крвава бајка“. То се догодило на дан кад је пре 75 година у центру Ваљева обешен његов рођени брат Стјепан Стева Филиповић, партизан и народни херој који је у вечност ушао јуначким држањем пред злочинцима, пркосећи нацистима подигнутим рукама, стиснутим песницама и поруком против Хитлера и окупатора док је стајао испод вешала…Стјепанова фотографија постала је симбол борбе против зла и постављена је у природној величини у седишту Уједињених нација у Њујорку.
Шимунова фотографија до сада није била у поседу архива Музеја „21. октобар“, који гаји успомену на неизбрисиву трагедију, родољубље и херојство 2.749 грађана Крагујевца и околних села, које су у знак сурове одмазде, сто Срба за једног убијеног Немца, стрељали нацистички окупатори.
Кустос музеја Марко Терзић је у оквир, који је до сада био празан, поставио слику Шимуна Филипоића, који је, као и његов брат, био предратни комуниста и радник Војнотехничког завода.
„Добили смо драгоцену фотографију, коју до сада нисмо имали у својој архиви, а на њој је Шимун Филиповић, рођени брат Стјепана Филиповића. Захваљујући сарадњи са СУБНОР-ом Крагујевца и залагању пуковника Жељка Зиројевића, поставили смо ову фотографију. Сада људи који дођу у музеј могу да виде, осим имена, и лик једног од људи који су стрељани у Шумарицама и дали свој живот за слободу“ – каже кустос Спомен-парка „Крагујевачки октобар“, у изјави за дневни лист „Блиц“.
Ретку фотографију Шимуна, брата Стјепана Стеве Филиповића, донео је председник СУБНОР-а Крагујевац, пуковник и историчар Жељко Зиројевић.
„Шимунову слику смо пронашли у новинама које су излазиле у Метковићу, и она је објављена 1953. До ње смо дошли у својим истраживањима о судбини породице Филиповић. Због добре сарадње са Спомен-парком, употпунили смо њихову збирку, која трајно сведочи о једном злом времену и трагедији која се догодила у Крагујевцу 21. октобра 1941.“ – каже Зиројевић.
Породица Филиповић је дошла из родног Опузена у Хрватској у Војнотехнички завод у Крагујевцу. Доселили су се у скромну кућицу у насеље Палилула да би радили у фабрици која је тада тражила раднике са свих страна. На кући која носи број 19 и данас стоји спомен-плоча која сведочи да је у њој живео народни херој Стјепан Филиповић. У истом насељу постоји и улица која носи његово име. Осим Шимуна, који је стрељан у Шумарицама, Стјепан је имао и брата Николу који је погинуо као партизан у бици на Зеленгори 1943. године.
Историјска судбина Стјепана Филиповића, који је дао живот у борби против фашизма и нацизма, таква је да је у његовом родном Опузену срушен споменик 1991. године. У Србији се сећање на њега чува у Ваљеву, где је убијен, али и у Крагујевцу, где је живео, радио и у којем му је страдао брат.
Шта се крије иза једне од најупечатљивијих сцена Другог светског рата? Како је у моменту када је фотоапарат био строго забрањен настала чувена фотографија младића који док га вешају уздиже руке стиснутих песница? Ко је младић који пркоси смрти у лице, пркоси нацистима, пркоси фашизму и у својим последњим тренутцима живота позива народ на устанак против окупатора?
Истражујући за документарац о Стјепану – Стеви Филиповићу, екипа „Блица“ разговарала је са председником СУБНОР-а у Крагујевцу, пуковником и историчарем Жељком Зиројевићем, који нам је и показао фотографију Стевиног брата Шимуна. Приликом посете спомен-комплексу у Шумарицама, на „зиду плача“ испод имена стрељаног Шимуна Филиповића стајао је празан простор за фотографију. Кустос Музеја рекао нам је да никада нису дошли у посед његове фотографије. На обострано задовољство СУБНОР-а и Музеја, Шимун је коначно добио заслужену фотографију испод свог херојског имена.
