СВИ МИ, ГРАЂАНИ СВЕТА
Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар
У Бриселу је отворена кућа Европске историје, још један музеј. Нешто као Музеј савремене уметности који је после 10 година поново раскрилио двери, али у Београду, јер савременици пишу историју.
У концепту је један од стотину активних, до једног, али вредног, између престонице Европе и ове наше која чека да јој се придружи, смештено је поред километара, много више времена, читав један век, савременог. У Музеј Савремене, улазило се седам дана, ноћу и дању, „фор фрее“, што би рекли наши стари. Залетели смо се ка култури, као чистини на крају густе шуме, дрско одбијајући да прихватимо да смо се икад сложили са тим да се и без ње може. Надокнадићемо. У Лондону после 157 година, заћутао је БиГ Бен, иако су век и по, на сваких 15 минута слушали симболичне откуцаје свог британског духа, становници брегзитованог града сачекаће своје време, за четири године, па ће обновити навику.
Привукла ми је пажњу Тројеручица балканског лидерства. Српски, бугарски и грчки председник пружише једни другима руке, Балкан неће више да дрема, да се свађа и добацује, са стране. Грађани света који су икада корачали Софијом, те бугарском обалом или табали снег на скијалиштима, добиће ових дана разгледнице од бугарске министарке туризма. Жели да их подсети колико им је лепо било, да још мало маште и ружичастих туфница посеје у њихово сећање чији принцип и јесте да елиминише оно што не ваља. Дакле, добар посао. Туристичка Србија призива Кинезе верујући у фенг шуи распоред свега што су наша богатства, а пензионери о трошку државе, уместо разгледница, добијају ваучере … и иду у бању. Може и преко Фонда, ако су болесни, да не кажем заслужили.
Цео се свет сналази са потребама и могућностима, а Париз се пита: „Да ли су љубитељи чоколаде и посластичари нови авантуристи”. Како ли су се само тога досетили да у Версају направе традиционалну модну ревију чоколадних хаљина. Недалеко одатле, у Лувру, ред за модну историју Диора.
Исти се такав, 01:00, протезао пред београдским ЈДП-ом, за позоришне карте по 100 динара. И гладни су за културу и ње смо гладни. Сви ми, грађани света.