Прва скупштина Савеза удружења бораца НОР-а CP Југославије24 одржана je 8. децембра 1993. године у Централном клубу Војске Југославије. Скупштину је отворио члан Председништва проф. др Мило Марковић, уместо преминулог председника Савезног одбора Велизара Шкеровића.

Скупштини је присуствовало укупно 48 делегата од изабраних 67, и то: из Црне Горе 18 од изабраних 24 делегата и из Србије 30 од изабрана 43 делегата.

На Скупштини је констатовано да је све до формалног проглаше­ња независности, то јест отцепљења Словеније и Хрватске од Југославије, Савезни одбор одржавао минимум комуникације и координације са свим републичким одборима у Југо­славији. Међутим, чином сецесије и њеним последицама, настала је, објективно, нова и другачија ситу­ација у организацији. Она се убрзо свела, после проглашења самостал­ности Македоније и Босне и Херце­говине, на Савез борачких организа­ција Србије и Црне Горе, преосталих двеју југословенских република, које нису пристале да „сарађују” у руше­њу Југославије.25

Двадесет четвртог јула 1992. го­дине у Београду је одржана консти­тутивна седница Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, на којој је извршена трансформација дотада­шњег Савезног одбора. На тој седни­ци усвојена је и проглашена стату­тарна одлука СУБНОР-а Југославије, а СУБНОР Југославије је конститу­исан од републичких организација СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Црне Горе. Тиме се борачка организација прилагодила новој друштвеној и по­литичкој стварности, насталој после отцепљења некадашњих југословен­ских република и стварања CP Југо­славије. Истовремено, статутарном одлуком је потврђен континуитет постојања и деловања организације учесника НОР-а основане 1947. године.

На конститутивној седници Савезног одбора наглашена је потреба интен­зивирања међународне активности СУБНОР-а Југославије, и то из три разлога: због новог организационог модела дела Савезног одбора који предвиђа да активност на међународном плану у највећој мери остане у надлежности тог одбора, због продубљивања ескалације југословенског конфликта у условима неповољног међународног окружења, посебно увођења санкција против CP Југославије, и због реконструисања СУБНОР-а Југославије.

На Скупштини су дефинисане будуће активности, које ће, осим бриге за очување права у области борачке, пензијске и инвалидске заштите, и даље бити усмерене према питању неговања и осавремењивања традиција НОР-а и активном учешћу у међународном борачком покрету.

За председника Савезног одбора СУБНОР-а Југославије изабран је Милосав Бојић.