ПРВА ТИТОВА ШТАФЕТА – КРАГУЈЕВАЦ НЕ ЗАБОРАВЉА

Све је почело тих мајских дана 1945. године у Шумадији и њеном центру бунтовном и црвеном Крагујевцу. Млади ратници из прослављених пролетерских бригада, борци Трећег крагујевачког батаљона Прве пролетерске бригаде, скојевци и млади размишљали су како да честитају 25. мај рођендан друга Тита. Дошли су на идеју и одлучили да ураде штафетну палицу. Прво су је урадили у дрвету а затим су радници бившег ВТЗ (војне фабрике) направили је у металу. Идеју Крагујевца прихватили су сви млади у тадашњој Југославији.

Дана 23. маја 1945. године следећи пример Крагујевца и Шумадије из свих федералних центара кренуле су штафете ка Београду и маршалу Титу.

Прва Плава књига сачињена са жељама, честиткама и поздравима маршалу направљена је а где друго, у Крагујевцу, уз Штафету младости. Тога 24. маја кренули су омладинци пешке кроз Шумадију ка Белом двору да у 17 сати 25. маја буду пред другом Титом и пренесу му честитке и жеље. Како је одлучено тако је и учињено.

Данас на годишњицу поласка Штафете младости ентузијасти из СУБНОР-а Крагујевац који су у протеклих 10 година предвођени академиком, проф. Жељком В. Зиројевићем, пронашли прву Штафету (урађену у дрвету) као и још мноштво других штафета, организовали су изложбу сачуваних штафета и присетили се овог јубилеја.

Изложбу у просторијама СУБНОР-а обишао је велики број посетилаца и сви су изразили своју захвалност овој патриотској и антифашистичкој организацији која чува успомену на светле традиције и родољубље нашег народа.

У центру Крагујевца данас поносно стоји споменик Првој Титовој штафети који је на иницијативу СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије обновљен и на коме пише: „Са овог места, са овог извора кренула је прва штафета, потекла је река младости и љубави према човеку који је све наше руке слио у реку братства, јединства и будућности.“ (22. мај 1977. године)

На предлог председника СУБНОР-а Крагујевац, академика Зиројевића, председништво је прихватило да се прва штафета преда на трајно чување СУБНОР-у Србије и председнику генералу Видосаву Ковачевићу јер ће на тај начин бити трајно сачувана и моћи ће да је виде генерације које долазе.