На позив Савеза друштава Јосип Броз Тито Хрватске и САБА Републике Хрватске а сходно преходним договорима председника делегација свих република (на састанку у Загребу) насталих распадом Југославије око прославе значајних датума за ову годину Титова 130. годишњица од рођења је од посебног значаја за Хрватску.

СУБНОР Србије је упутио двадесеточлану дегацију коју је предводила Олга Стоиљковић Трифуновић.

Писутнима су се обратили Роберт Шплајт, начелник општине Кумровец, Жељко Колар, Крапинско-загорски жупан, Јован Вејновић, председник Савеза друштава Јосип Броз Тито Хрватске, Фрањо Хабулин, председник САБА РХ, те бивши хрватски председник Стјепан Месић.

Уметнички програм је био разнолик од Партизанског збора ЗУАБА Града Загреба и Загребачке жупаније, Партизански певски збор “Пинко Томажич” из Трста, Ансамбл Забок те солиста Барбара Отхман уз пратњу Марјана Крајне и глумац Вилим Матула.

Највећи скуп антифашиста у Хрватској је баш у Кумровцу-,родном месту Јосипа Броза Тита. Поштовоци лика и дела револиционара,ратника и државника Маршала Јосипа Броза Тита су досли из целиг региона: Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Аустрије (корушки Словенци).

Велики човек не бира где ће се родити,макар то било и у најпознатијем селу на свету-Кумровцу.

Цело село је једна уметницка инсталација, поставка старих заната, алата из 19 века како би се сликовито приказао тежак живот људи тога времена.

Делегација СУБНОР-а Србије у саставу Дупланчић Михајловић Гордана, Север Трифуновић и Ненад Симић положила је венац пред Титов споменик и обишла његову родну кућу.

Рођен 7. маја 1892. године у Кумровцу, Тито није желео да се његов рођендан помпезно прославља. Нађен је компромис јер је 25. маја 1944.г. у десанту на Дрвар избегао заробљавање тако да је на иницијативу самог маршала 1957. одлучено да то буде Дан младости с циљем окупљања омладине са свих простора Југославије. Тај дан је обележаван омладинским слетом на стадиону ЈНА у Београду на којем му је уручивана штафета која је пре тога прошла свим крајевима Југославије. Слет је одржаван и након Титове смрти 1980. године, а задњи је одржан 1987. године.

Српска делегација је продужила за Клањец, родно место још једног познатог загорца-вајара Антуна Августинчића. Галерија је његово завештање родном крају и поред најпознатијег Титовог кипа у војном шињелу обилује богатом збирком уметникових дела како у галеријском тако и на отвореном простору.