СУБНОР Града Врања и Бујановца је обележио 84. годишњицу од јуначке погибије српских пилота на Кумановском аеродрому Режановачка Коса који су 6. априла 1941. године приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију, одлучно полетели, супротставили се вишеструко надмоћнијем непријатељу, веома храбро и пожртвовано положили своје животе у одбрани отаџбине.
Борци Града Врања и Бујановца су присуствовали комеморативном скупу поклонили се сенима погинулих пилота, одали дужну пошту и положили венац на споменик палих пилота у селу Коњаре.
Небеским херојима је одата почаст минутом ћутања а венце су положили: Амбасадор Србије у Северној Македонији Невена Јовановић, Демократска партије Срба у Македонији, председник Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Македоније, Српска заједница у Македонији, председница Гордана Јовић Стојковски, СУБНОР Србије, Града Врања и Бујановца, (председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, бригадни Генерал Зоран Лубура и Димитрије Димитријевић), затим делегација удружења Војних и Полицијских ветерана Куманова, са којима је СУБНОР Врања потписао меморандум о сарадњи.
О историјском значају овог датума говорио је председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић и његово излагање преносимо у целости:
Даме и господо, све вас поздрављам у име СУБНОР-а Србије и председника генерала Љубише Диковића. Окупили смо се да, поводом 84. годишњице, одамо почаст првим херојима априлског рата 1941. године, овде на некадашњем Кумановском аеродрому „Режановачка коса“ уз мало познату чињеницу да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова, скоро два сата пре но што је бомбардован Београд у 6,30 часова.
Са аеродрома из Бугарске велика формација немачких месершмита, тада веома савремених борбених авиона, користећи фактор изненађења, прелази границу Краљевине Југославије и упућује се према Куманову где је био стациониран Пети ловачки пук ваздухопловства Краљевине Југославије, односно 111. и 112. ескадрила које су поседовале застареле авионе марке „Хокер Фјури“,а захваљујући петој колони у југословенској војсци Немци су имали и планове свих југословенских аеродрома те су лако могли неутралисати све ескадриле.
Тринаест југословенских авиона, на брзину, полеће са Кумановског аеродрома и прихвата неравноправну борбу са ескадрилом од 21. немачког авиона. Четрнаести авион, мајора Џел Фрање, прикривеног хрватског усташе, намерно није полетео са аеродрома и уништен је на земљи.
О пожртвованости, епској погибији и херојству „кумановских пилота“ 6. априла 1941. године говори и податак да је капетан прве класе Војислав Поповић, командант 111. ловачке ескадриле, када је остао без муниције, одлучио се на самоубилачки чин тако што је својим авионом ударио у непријатељски, након чега су се обе летелице срушиле. То је учинио и његов саборац поручник Милорад Танасић који је директним ударцем своје летилице у немачки авион успео да уништи још један месершмит 110, положивши сопствени живот на олтар своје отаџбине.
Оправдано се поставља питање да ли су прве камиказе у Другом светском рату били јапански пилоти или су то били српски пилоти са кумановског аеродрома?
Данас, овде испред овог споменика, који су после рата подигли Скопски ваздухопловни гарнизон из Скопја и Савез бораца из Куманова, а поводом 84. годишњице од погибије, одајемо дужну почаст храбро погинулим пилотима Краљевине Југославије: капетану Константину Јермакову, Русу по националности, командиру 112. ескадриле, капетану Војиславу Поповићу, Србину по националности, командиру 111. ескадриле, поручнику Милораду Танасићу, потпоручнику Милутину Петровићу, нареднику Јевти Арсићу, нареднику Ратомиру Милојевићу, нареднику Верољубу Стојадиновићу. На споменику су исписана имена још и: пуковник Фердо Градишник, капетан Никола Иванчевић, поручник Ђорђе Стефановић, поручник Владимир Кинић, наредник Живан Јовановић, наредник Стјепан Јурковић, поднаредник Слободан Ђорђевић и Василије Мировић, укупно 15 погинулих са кумановског аеродрома. У овој страшној ваздушној борби рањена су и четири пилота Краљевине Југославије.
Подвизи јунака Петог ловачког пука вредни су памћења и на таквим примерима несебичног патриотизма треба васпитавати будуће генерације, јер отаџбина, као и породица, нема цену. Њоме се не тргује без обзира на снагу непријатеља, брани се до последњег као што су то чинили припадници 111. и 112. ловачке ескадриле 6. априла 1941. године изнад Куманова.
Вама, члановима Српске заједнице у Македонији захваљујем се у име СУБНОР-а Србије што негујете културу сећања на све светле тренутке из историје ослободилачких ратова свих народа са ових простора.
Преседник Скупштине СУБНОР-а Србије.
По завршеној комеморацији крај споменик палих пилота у селу Коњаре крај Куманова, СУБНОР Врања наставио своје путовање према Кривој паланци где је у селу Ранковци обишао Спомен костурницу, која се налази крај пута Куманово – Крива Паланка, подигнут је у знак сећања на борце Шесте јужно-моравске бригаде Народноослободилачке војске, који су погинули 24. априла 1944. године, у Другом светском рату. На мермерној плочи су исписана 24 имена погинулих бораца Шесте јужно-моравске бригаде међу којима је и једна жена борац. Сви погинули борци су са територије Пчињског округа. СУБНОР Града Врања се поклонио сенима својих суграђана који су дали своје животе за слободу наше отаџбине одао пошт минутом ћутања и положио венац. Нешто више о спомен костурници у селу Ранковци присутнима је у свом излагању изнео председник Скупштине СУБНОР-а Мирољуб Стојчић, који је у свом излагању истакао дасу се наши суграђани из Пчињског округа борили по читавј Југославији водећи ослободилачке ратове за слободу свог народа, и да су они исписивали странице историје коју ми никада несмемо заборавити и увек морамо да се сећамо њихове храбрости и њихових живота које су положили на олтар отаџбине, јер народ који заборавља своју прошлост нема ни будућност, тако да ми нећемо заборавити наше претке и дати зубу времена да то избрише, борићемо се да сачувамо нашу историју преносећи је млађим генерацијама које ће наставити традицију СУБНОР-а.
Кракј ове спомен костурнице сваке године Удружење Ветерана Другог светског рата из Криве паланке и села Ранковца обележавају 9. мај дан победе над фашизном.
Након посете спомен костурници у селу Ранковци СУБНОР Врања је обишао и спомен костурницу у Кривој паланци. Поред главног пута којим се од Кумаова улази у Криву Паланку налази се Капела са костурницом у коју су похрањени посмртни остаци војника страдалих углавном током Другог балканског рата, али и током Првог балканског и Првог светског рата. Капела је грађена од 1931. до 1937. године, према пројекту Василија Андросова. Обновљена је 1990. и 2005. године, када је урађен и нови, зидани, комбиновани оградни зид са гитерима око припадајуће парцеле.
Нешто више о Капели испричао нам је Срећко из Криве планке који је задужен за одржавање капеле, незна се тачан број сахрањених у капели али се предпоставља да је велики и да је преко1000 страдалих.
СУБНОР Врања је одао пошту страдалима минутом ћутања а затим положио венац у капели спомен костурнице.
На свом путовању кроз Северну Макединију СУБНОР Врања је посетио и манасти Јоаким Осоговски који се налази у непосредној близини Криве паланке на обранцима Осоговских планина. По разгледању манастира члановима СУБНОР-а Града Врања се обратио игуман манастира отац Фотије који је у свом излагању изнео много чињеница везаних за овај манастир.
Током повратка у Републику Србију и преласка државне границе са Републиком Северном Македонијом накратко смо свратили и посетили манастир св. Прохор Пчињски где су разгледали манастир запалили свеће а након тога наставили пут Врања.
Председник СУБНОР-а током путовања до Врања својим члановима пренео је јасну поруку да не смемо заборавити наше страдале кроз историју историју овакви обиласци и оваква обележавања морамо наставити и у наредном периоду.
ГО СУБНОР-а Врање