У организацији Одбора за неговање традиција Владе Србије одржана је комеморативна свечаност поводом годишњице смрти Гаврила Принципа.

Венце и цвеће на споменик Гаврилу Принципу положио је министар Никола Селаковић-председник Владиног одбора за неговање традиција, многа патриотска удружења која баштине ослободилачке ратове које је Србија водила, а у име председника СУБНОР-а Србије његов секретар Станислав Рескушић.

Овај млади човек, тада деветнаестогодишњак, није могао ни слутити какве ће бити последице атентата у којем је убио надвојводу – престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену – војвоткињу Софију Хотек.

Век је прошао, а још увек историчари ломе копља да ли је ово био херојски чин, с обзиром на последице које је изазвао по државу Србију и српски народ у целини?!

Можда је сам чин атентата био непромишљен, али је јасно да је словенским народима тадашње Аустријске царевине и Угарске Краљевине дозлогрдио јарам који су носили вековима.

Име и дело овог младог револуционара надахнуто идејом југословенства остаће упамћено у слободољувбивој историји народа ових простора. Хероизам и револуционарност Гаврила Принципа и припадника покрета Младе Босне најбоље одсликавају Његошеви стихови као епитаф уклесани на гробници у којој су сахрањени Гаврило и другови: „Благо оном ко довјeк’ живи имао се рашта и родити.“

28.4.2023