САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816183Укупно посета:
  • 2551403Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

 

КАМА НИЈЕ БИРАЛА ЖРТВУ

Пише: Братислав Јевтовић

У селу Остри, на неких двадесетак километара источно од Чачка, код споменика трагичног пробоја групе партизана чачанског НОП одреда „Др Драгиша Мишовић из вишеструко надмоћнијег окружења, одржана је комеморативна свечаност. На 76. годишњицу драматичног ратног догађаја, који се одиграо у непосредној близини монументалног островског обележја, пред поштоваоцима борбеног и револуционарног дела припадника НОП-а, говорио је Боле Лукић, председник ГО СУБНОР-а.

ГЛАС ИСТИНЕ

Са магнетофонске траке зачуо се глас Гвоздена Гȍце Трипковића, првоборца НОР-а (аудио запис је начињен на дан 5. марта 1993. године, у подножју островског споменика). И дословно, глас је допирао из историје. Шкрта и нешколована Гвозденова реч – језгровитих реченица, са дугим застојима – дочарала је на аутентичан начин сву драматику и трагику битке.        

У ноћи између 4. и 5. марта 1943. године, двадесет пет бораца Партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић пребацило се с десне обале Мораве на островску страну. Партизани су имали намеру да предане у штали Милована Вуксановића. У њој су се у рано јутро стационирали. Пошто су одмах проказани, брзо су се нашли у окружењу неколико стотина жандарма и четника (сматра се да је нападачки обруч бројао између 400 до 500 пушака). Партизански командант, народни херој Раденко Мандић, није имао избора. Изваливши споља замандаљена шталска врата, први је силовито кренуо у пробој, за њим и двојица пушкомитраљезаца. Остали су се извлачили на стражњи шталски отвор. Тучени су убитачном ватром. На попришту је остало четрнаест мртвих партизана, једанаест је успело да извуче живу главу (тројица су рањена). За тек обновељени Одред – а у условима страховитог терора који су над партизанским породицама проводили сарадници окупатора с разним кокардама – био је то тежак губитак. У трагичним аналима новије чачанске завичајне историје, 5. март 1943. године представља један од најтежих дана. 

У пробијању из обруча погинули су: Радиша Поштић (шумарски инжењер, секретар Среског комитета КПЈ за срез Љубићки и заменик команданта Одреда), Гвозден Пауновић (радник, члан Среског комитета КПЈ из Доње Трепче), Добросав Боба Милетић (металски радник из Чачка, члан Среског комитета КПЈ, пушкомитраљезац у обновљеном Одреду), Славољуб Саво Савић (земљорадник из Вапе,члан КПЈ), Светозар Ћећо Бабовић (радник, члан КПЈ из Трнаве), Вукадин Белић (земљорадник из Остре, члан КПЈ), Радомир Новаковић (земљорадник из Доње Горевнице, члан КПЈ, иначе голман чачанског ФК Јединство), Милија Јовановић (земљорадник из Прељине, члан КПЈ), Михаило Павловић (радник из Доње Горевнице, члан КПЈ, пушкомитраљезац у обновљеном Одреду), Драган Јовановић Шмит (земљорадник из Доње Горевнице, члан КПЈ), Радоје Живковић (земљорадник из Трнаве, члан КПЈ), Владан Шићевић (земљорадник из Кулиноваца, члан СКОЈ-а), Милан Пауновић (земљорадник из Доње Трепче, члан СКОЈ-а) и Василије Јовичић (земљорадник из Кулиноваца, члан СКОЈ-а).    

Островски монументални споменик, аутора Миодрага Живковића –  својом експресивношћу и нерђајућом динамичном силуетом – занавек ће сведочити о трагичности подела у српском народу током Другог светског рата, као што ће величати одлучност, храброст, пожртвовање и непоколебљивост истинских бораца за слободу. Говорећи о ратном догађају у Остри, Лукић се осврнуо и на судбину самог спомен-комплекса. Подсетивши да је споменик подигнут на откупљеном земљишту и констатујући да је посреди веома импозантно обележје, видљиво из доброг дела моравске долине, председник чачанске организације СУБНОР-а изразио је жаљење због оскрнављења споменичког простора. Тачно насред спомен-комплекса подигнут је православни храм. Инспиратори и неимари урадили су то без грађевинске дозволе. Таквим неодговорним и противзаконитом подухватом, градитељи су  повредили не само скулпторску творевину (дело светски познатог вајара Миодрага Живковића, аутора и величанственог споменика на Сутјесци) него су нарушили и специфичан меморијални дух амбијенталне целине. Као што је на терену видљиво, довољно је простора имало да се и споменички комплекс и црква уклопе у јединствену целину, без нарушавања првобитног стања и да то буде урађено на законит начин.

Са бојовном динамиком и напонима – а што снажно изражава и дочарава сребрнаста монументална силуета Живковићевог споменичког остварења, тамо на оној издалека видљивој островској заравни – састављаху се и стапаху млечне магле. Око поднева, вијаху се по Буковику, Острици и околном брђу. Ситне кишне капи орошаваху тамошњи потпланински предео.

ПО КРАТКОМ ПОСТУПКУ

Доле, у подножју островских висова и брегова, надомак Ибарске магистрале, на левој обали речице Островице, налазе се окна напуштеног рудника угља Вујан. У њиховој непосредној близини постоји скромно спомен-обележје. Саздано је од фасадне опеке, црвене као крв. Оно сведочи један стравичан злочин.

У петомартовском окршају у Остри погинуо је, један једини,  припадник четничких снага. У знак одмазде, четници Жарка Боришића су у Доњој Горевници ухапсили 25 симпатизера партизана, из чланова породица чији су се чланови 1941. године нашли на партизанској страни. За десеторо од њих досуђена  је смртна казна. Извршена је 22. марта 1943. године, на монструозан начин. Ухапшеницима је пресудила кама. Стравичан догађај се збио на простору рудника угља Вујан. Тела убијених жена, стараца, и једне масакриране девојке, убачена су у рудничку јаму. 

У крвавом пиру монструозних зликоваца животе су изгубили ови цивили: Милева Павловић (рођена 1901. године у Бечњу, удовица, мајка палих партизана Михаила, Стојана и Милана), Вук Милета Александрић (земљорадник из Горње Горевнице, рођен 1910, војник БЈВ, заробљен у Априлском рату, отеран у логор у Немачкој, где се разболео и одакле је пуштен кући; по повратку у родно село сарађивао са НОП-ом), Светислав Цвеле Кузмановић (земљорадник из Доње Горевнице, рођен 1890. године, председник илегалног Народноослободилачког одбора у селу током 1942. и 1943. године; као добротвор, поклонио земљиште на којем је 1939. године саграђена сеоска основна школа), Богдан Кузмановић (земљорадник из Доње Горевнице, рођен 1883. године, члан сеоског НОО а затим и илегалног НОО), Будимир Радојевић (пекар из Доње Горевнице, рођен 1908. године, током устаничког лета борац Љубићког батаљона), Станојле Јелић (земљорадник из Доње Горевнице, рођен 1867. године, члан илегалног сеоског НОО током 1942. и 1943. године), Стајка Јанковић (домаћица из Доње Горевнице, рођена 1878. године у Остри, мајка партизана Милисава којег су као тешког рањеника Немци стрељали на Златибору 30. новембра 1941. године, у време када је на сличан начин завршио и њен супруг); посебно је језовит начин на који је лишена живота цела породица Пауновић из Мојсиња: крволоци су девојку Дару најпре масакрирали, одсецајући јој делове тела, па тек онда заклали, наочиглед мајке Сибинке и оца Гојка, да би онда заклали и родитеље. Имена пострадалих уписана су у спомен-обележје. 

Док је председник чачанског СУБНОР-а у своме обраћању износио стравичне појединости, присутне је обузимала гроза и језа. Из оловносивих небеса падале су прохладне кишне капи. Натапале су тле на којем је пре 76 година потоком текла крв свирепо уморених  антифашиста. 

Боле Лукић је обраћање завршио речима: „О овом крвавом пиру није се много причало, а ради се о једном од највећих четничких злочина у овом делу Србије… Овај догађај и ово спомен-обележје непобитно су сведочанство о свирепим злочинима извршеним над онима који су подржавали своје борце за слободу у борби против окупатора и против  издајника свог народа и своје домовине. Ове жртве су неми сведоци херојске борбе за слободу, оне сведоче о њеним стварним носиоцима, али и о онима који су ту борбу спречавали и који су активно помагали непријатељу, не презајући да учине многа недела, па и да почине овакве и сличне злочине над својим сународницима“.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Углавном облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 9°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.