У организацији СУБНОР-a ГО Крушевац данас је у селу Дедина крај Крушевца, на спомен обележју посвећеном првом ратном команданту Расинског партизанског одреда, народном хероју Михајлу Живићу, припаднику полиције Милић Сретену, који је погинуо у извршавању службених задатака 1998. године на простору Косова и Метохије и страдалим ратницима и борцима овога краја који су дали своје животе у ослободилачким ратовима које је Србија водила од 1912. до 1945. године, пригодно обележен Дан формирања Расинског партизанског одреда народноослободилачке војске Југославије.
Одред је формиран 22. јула 1941. године. Био је један од најмањих одреда у Србији са око 40 бораца. Овакво бројно стање је допринело његовој покретљивости и жилавости. Одред се одржао и у најтежим данима кризе 1942. године, када су далеко јачи одреди у појединим крајевима Србији били расформирани.
Први командант одреда је био Михајло Живић, авијатичарски поручник из Дедине, а врло брзо је због болести, на његову дужност одређен Милоје Закић, војни питомац завода „Обилићево“.
Прве акције одреда су биле скромне и врло опрезне. Спаљено је неколико општинских архива по околним селима и разоружана жандармеријска станица у Великом Шиљеговцу. У току зиме 1941/42. године, одред ће изводити борбене активности у Толици, заједно са Топличким одредом. У току тамошњих борби, одред је изгубио једног од најбољих бораца, Велизара Станковића Корчагина, као и команданта одреда Милоја Закића.
Након ових догађаја дужност команданта одреда преузима Драгослав Петровић Горски, бивши југословенски краљевски официр и борац Топличког одреда.
У току 1943. године одред је имао највише борбених акција, од којих су неке биле веома драматичне и трагичне. У селу Стубал, у Левачком крају, по веома оштрој зими и дубоком снегу, 20. јануара, у изненадном нападу непријатеља, у борби гине 24 борца.
Нешто касније 19. фебруара у селу Слатина у току ноћи, немачка потера изненадно напада једну чету из одреда, при чему је погинуло 8 бораца. Само после неколико дана, 26. фебруара у селу Мачковац, одред се сукобио са немцима где је погинуло још три борца.
И поред свих ових губитака одред до краја августа достиже бројно стање од око 160 бораца и у оквиру одреда формира ударни батаљон који ће у даљим борбама имати поприлично успеха.
Назначајнију борбу одред је извео у току априла 1944. године у селу Велика Ломница на Јастрепцу, када је до ногу потукао немачки ловачки батаљон.
Након ове победе партизанских јединица против немачког окупатора у крушевачком крају, одред због прилива нових бораца прераста у 16. српску бригаду, а та јединица већ 14. јуна 1944. године улази у састав ново-формиране 21. српске дивизије и наставља борбена дејства на ширем Југославије.
Венце су поред делегације СУБНОР-а Србије – ГО Крушевацна на спомен обележје положиле делегације Команде гарнизона Крушевац, Града Крушевца и делегације више удружења која негују слободарске традиције из историје српског народа.
Догађај су медијски пратиле локалне телевизије.
20. јул 2023