ПЕРИОД МУЊЕВИТОГ РАТА, СЕПТЕМБАР 1939 — ЈУН 1941.

РАТ ПРОТИВ ПОЉСКЕ ОД 1. СЕПТЕМБРА ДО 2. X 1939.

Планови и снаге зараћених земаља. — Директивом од 3. 4. 1939. Хитлер је наредио генералштабовима видова оружане силе да израде план ратних припрема за период 1939—40, у којем је предвиђен напад на Пољску ( Фал Вајс). У директиви је прецизирано да се тежи изненадном нападу и брзом уништењу пољских снага. Наглашена је потреба брзог извођења операција и постизања одлуке да би се В. Британија и Француска ставиле пред готов чин и тиме избегло проширење рата.

Немачка је у највећој тајности вршила припреме за рат. Без објаве мобилизације предузете су мере за заштиту западне гра­нице и прикривену концентрацију армија према Пољској. С обзиром на годишње доба и атмосферске прилике, процењено је да опера­ције не смеју почети после 1. септембра. Немачка Врховна ко­манда закључила је да, и уколико се рат прошири за време напада на Пољску, не треба на западу очекивати веће офензивно ангажовање Француза, па је донела одлуку да тамо остави слабе снаге, а главнину прикупи на границама Пољске и муњевитим ударом је сломи. Фашистичка Италија ставила је 2.. августа Немачкој до знања да још није спремна да уде у рат, али је обећала да ће према њој задржати благонаклон став незараћености.

Стратегијски развој немачке војске завршен је 20. августа. Хитлер је одлучио да напад на Пољску почне 26. августа, иако су британска и француска влада ставиле до знања Немачкој да ће помоћи Пољску.

Немачки ратни план је предвиђао да се продором кроз Кори­дор споје немачке снаге из Помераније (Поморје, Поморзе) са снагама у Источној Прусији, и да са целовите полукружне основице, која обухвата Пољску са_ севера, запада и југа, од источне Прусије преко Помераније и Шлезије (Шлонск, Шлqск) до Словачке, не­мачке армије једновремено, брзо и концентрично наступају кроз Пољску. Према таквој замисли извршен је стратегијски развој немачких снага сакупљених у две групе армија. Групу армија Југ, под командом генерала Г. Рундштета, сачињавале су 8, 10. и 14. армија, укупно 35 д (21 нем. и 1 словачка пд; 4 оки, 2 мотд, 4 лаке и 3 брдске); у резерви је имала 6 пд. Група армија Север, под командом генерала Ф. Бока, имала је 3. и 4. армију, укупно 20 дивизија (16 пд, 2 оки, 2 мот); у њеној резерви биле су 4 д (3 пд и 1 оклд). Између тих двеју група армија налазиле су се само граничне јединице. У резерви Врховне команде биле су 4 пд, по 2 за сваку групу армија. Ударна снага КоВ биле су формације оклопних јединица. Немци су за рат против Пољске концентрисали у Гдањском заливу (Данзигер Буцхт) и испред њега надмоћне поморске снаге: стари бојни брод Сцхлесивиг-Холстеин, знатан број крстарица и разарача, 7 обалских подмор­ница и већи број миноловаца. За напад на Пољску биле су одре­ђене И. и 4. ваз. армија (2083 авиона).

Пољским ратним планом, усвојеним марта 1939, предвиђало се да главне снаге бране гранични фронт према Немачкој, а на источној граници према Совјетском Савезу да остану делови за осматрање и заштиту границе. Уочи напада, Пољска је имала 30 мобилисаних дивизија: од њих је свега 17 било на концентрацијској просторији, а остале су биле у покрету; 9 дивизија — требало је мобилисати тек после објаве опште мобилизације. Пољска ратна морна­рица састојала се од 2 старија и 2 модерна разарача, 2 застареле торпиљарке, 5 подморница, 1 већег минополагача и десетак мањих бродова. Пољско ратно ваздухопловство знатно је заостајало за немачким и бројем и квалитетом. Располагало је са 397 авиона прве линије и 347 у резерви. Пољске снаге заузеле су кордонски распоред на ширини од 1600 км и тако се потуриле противниковој обухватној основици. На такав распоред утицали су политички, еко­номски и психолошки разлози: хтело се заштитити гранично становниш­тво, очувати економски најбогатије покрајине и спорне територије које су Немци захтевали. Према Источној Прусији_Пољаци су распо­редили Наревску групу под командом ген. Ч. Млот-Фијалковског (Цзеслан Млот-Фијалкоwски) јачине 2 пд и 2 кбр и Модлинску армију, ген. Е. Пжеџимирски-Круковича (Емил Прзедрзyмирски-Крукотвицз), са 2 пд и 2 кбр; Поморска армија, ген. В. Бортновског (Wладyслаw Бортномски), са 5 пд и И кбр распоређена је у Коридору, а за његову одбрану на западној граници биле су Познањска, ген. Т. Кутжебе (Тадеусз Кутрзеба), са 4 пд и 2 кбр, Лођска, ген. Ј. Румек (Јулиусз Роммел), са 4 пд и 2 кбр и Краковска армија, ген. А. Шилинга (Антони Сзyллинг), са 6 пд 1 1 кбр; на јужној граници, према Словачкој, била је Карпатска, армија, ген. К. Фабриција (Казимиерз Фабрyцy), са 2 пд и 2 кбр. У позадини тих армија налазила се пољска Пруска армија (6 пд и 2 мот. бригаде) и још неколико група из стратегијске резерве (8 пд и 1 моторизована бригада).

Кад је постало очигледно да је сукоб неизбежан, Пољска је 25. марта почела делимичну мобилизацију. Оружане снаге стављене су у приправност тек 23. августа, а општа мобилизација је објављена 30. августа, сувише касно за насталу ситуацију, јер је Хитлер сутра­дан издао наређење да напад почне неодложно 1. септембра.

Ток операција. — Ујутро, 1. септембра, немачка авијација почела је масовно бомбардовање пољских аеродрома, а немачке копнене снаге прешле су пољску границу. Иако су се пољске трупе храбро бориле, Немци су, захваљујући бројној и техничкој надмоћ-ности, и успешном садејству КоВ и РВ на главним правцима на­ступања, брзо постигли велике успехе. Група армија Север про­дором 3. армије (7 пд) из Прусије разбила је пољску 8. и 20. дивизију и избила до Нарева (Нареиу). Немачка 4. армија (6 пешадијских, 1 оки. и 2 мот. дивизије) пробила се из Помераније кроз Коридор у Источну Прусију, уништила 9. и 27. дивизију Поморске армије, успо­ставила везу са десним крилом немачке 3. армије и делом снага упала у Данциг. Из групе армија Југ, 8. армија (4 пд) и 10. армија 6. пеш, 2 оки, 2 мот. и 3 лаке дивизије), уз тешке борбе и ангажовање крупних оклопних јединица и ваздухопловства, прешле су р. Варту (Wарта). На фронту Карпатске армије Немци су нападали сла­бијим снагама и без нарочитог успеха. У прва три дана рата за­вршена је гранична битка. Немци су одбацили Пољаке са граничног фронта, пробили се оклопним снагама на више места кроз пољски распоред и угрозили одступницу пољским армијама. Немачким продором кроз Коридор изолована је пољска морнарица. Због опасности настале брзим и дубоким немачким продорима у уну­трашњост Пољске, пољска Врховна команда је наредила 3. септембра борбену готовост одбране Варшаве и организовање одбране мостова на средњем току Висле, од Модлина (Новогеоргијевск) до Сандомјеша (Сандомиерз).

После три дана борби назирале су се основне намере немачке Врховне команде: спајање два крака клешта — са севера из Ис­точне Прусије и с југозапада из Шлезије — у рејону Варшаве. У томе су пресудну улогу имале оклопне и моторизоване дивизије. Пољске снаге у међупростору, Познањска и део Поморске армије, остале су неангажоване. Операције немачких армија развијале су се по плану.

Немци су 4. септембра наставили нападе на ћелом фронту. На северу је немачка 3. армија форсирала до 6. септембра Нарев и одвојила Модлинску армију од Наревске групе, а 4. армија је про­дужила надирање према Варшави. На југозападу је 8. армија зау­зела 5. септембра пољски мостобран на р. Варти код Сјерађа (Сиерадз) и одбацила Лођску армију на непосредне прилазе Лођу. Дубоким продором 4. и 8. армије оствариван је предвиђени обух­ват Познањске и Поморске армије, које су и даље стајале неан­гажоване. Истовремено, и 10. армија је, кроз брешу између Лођске и Краковске армије, продирала према Варшави. Пољаци су местимично настојали да противнападима зауставе противника и да са својом Пруском армијом затворе насталу брешу. Али, у томе нису успели: почесно ангажовану Пруску армију, односно њену 12, 19. и 29. дивизију, Немци су разбили 5. септембра и продужили на­дирање ка Висли и Варшави. Продирући дуж граница према Словачкој, немачка 14. армија ударила је у бок Краковској армији. Пољске армије су затим одступиле, нашто је словачка квислиншка влада 5. септембра објавила рат Пољској, а њена војска (1 пд) упала у Пољску. — После шест дана рата ситуација пољске војске била је критична. Лођска и Пруска армија су десетковане. Немачко ваздухопловство је наносило све веће губитке пољским трупама, а рушењем мостова и комуникација стварало хаотично стање при њиховом повлачењу. Позадина пољске војске угрожена је дубоким продорима оклопних и моторизованих јединица. Немачка 10. армија избила је на око 100 км јз. од Варшаве, из које су већ била евакуисана владина надлештва. С обзиром на озбиљну ситуа­цију, командант пољске војске, маршал Е. Рид-Шмигли, наредио је 6. септембра увече опште повлачење на линију Дунајец, Висла, Нарев, а Поморској и Познањској армији да најбрже крену ка Варшави. Пољска војска напуштала је западну Пољску.

Немци су продужили операције за уништење главнине пољске војске на подручју з. од Висле, где су Пољаци још 9. септембра имали око 400 000 војника. Краковска армија успела је да под борбом избегне окружење, достигне и пређе Вислу 12. септембра. Оклопне и моторизоване снаге немачке 14. и 10. армије пресекле су одступницу десеткованој Пруској армији и сутрадан, после тешких борби код Радома, опколиле њене остатке и принудиле их на капитулацију; једва је 3000 људи успело да се извуче. Оклопне дивизије 10. армије на правцу Варшаве настојале су да пресеку одступницу и десеткованој Лођској армији. Истурени делови 10. армије стигли су већ 8. септембра до прилаза Варшави, па је Лођска армија морала да скрене на север;ка Модлину.

Приближавање немачких снага Варшави створило је критичну ситуацију. У Варшави је проглашена општа мобилизација, а од становништва формирана 8. септембра Варшавска армија. Гра­ђанство је копало ровове и подизало барикаде у граду и на перифе­рији. Познањска и Поморска армија повлачиле су се, по наређењу Врховне команде, ка Варшави, али је већ било прекасно. Оне су добиле задатак да у рејону Кутна преду Бзуру и крену на југ, да би одбациле немачку 8. армију, а затим скренуле ка Вар­шави. Кад је немачка 4. армија избила са севера на Вислу, а 8. армија с југа достигла Лођ, обе пољске армије — осам дивизија и три коњичке бригаде, са деловима Лодске армије — практички су се нашле у обухвату. Десетог септембра кренуле су у напад на југ, правцем Кутно—Лођ, што је довело до тзв. битке на Бзури.

Док су се з. од Висле одвијале пресудне борбе, немачке крилне армије продужиле су надирање од севера према југу — 3. армија, и од запада ка истоку — 14. армија, тежећи да у великом луку затворе све пољске снаге између Висле и Буга, које су биле још ван окружења. Зато су предузеле маневар, вршећи продоре оклоп­ним деловима, ради окружења остатака Модлинске армије и Наревске групе, затим самосталне Лублинске армије и остатака Краковске и Карпатске (Малопољске) армије. Под њиховим ударом нашло се укупно око 340 000 пољских војника. Настављајући надирање према истоку, десно крило немачке 14. армије продрло је до Лавова, и пресекло могућну одступницу пољским снагама ка Румунији. Истовремено, њено лево крило надирало је с обе стране горњег тока Висле, да би затим, пошто је прешло Вислу и Сан, скренуло испод Лублина на север, у висину десног крила 10. армије, ка Влодави (Wлодаwа) на Бугу. Надирући између Нарева и Буга у сусрет 10. армији, са севера су се спуштале оклопне и мо­торизоване дивизије 3. армије. Оне су прешле Буг код Бжешћа (Брзешћ над Бугием — Брест) и наставиле надирање ка Влодави, где су се спојиле 17. септембра с исмреним оклопним деловима 10. армије.

За то време распламсала се битка на Бзури. Прва три дана напад пољских армија успешно се развијао, али су потом јединице 4, 8. и 10. немачке армије — око 16 пешадијских дивизија и 2 оклопне — окружиле пољске снаге и 13. септембра прешле у напад ради њиховог уништења. Пољаци су пружали огорчен отпор. Најзад, сабијене на узану просторију око Кутна, тучене са земље и из ваздуха, Поморска и Познањска армија (око 170 000 људи) ка­питулирале су 21. септембра. Само су њихови незнатни пешадијски и коњички делови успели да се пробију на десну обалу Висле и од­ступе према Варшави. — Док је трајало уништавање пољских армија код Кутна, немачке армије су затвориле 13. септембра област Варшаве са свих страна. У њој су се нашле опкољене новоформирана Варшавска армија и остаци Лођске армије, укупно око 125 000 војника. Када је 16. септембра одбрана одбила немачке захтеве за предају града, отпочело је бомбардовање Варшаве из ваздуха и са земље, што је изазвало велика разарања и жртве. Истовремено,, Немци су окружили пољске снаге између Висле и Буга и предузели операције за њихово почесно уништење. Слом пољске армије био је неизбежан.

Црвена армија — Белоруски фронт под командом ген. М.. Ковалева (МуxауА нпоКО(п“беем Коеанее) и Украјински под ген. С. Тимошенком — в., укупно око 24 пд, 15 кд и 9 оклбр — прешла је 17. септембра пољску границу са четири армије и брзо напредовала ка Бугу. Истог дана пољска влада је прешла у Румунију, а с њом и јединице (око 32 000 војника) које су се нашле ближе румунској граници; мањи део прешао је у Мађарску.. Немци су наставили уништавање окружених пољских снага источно и западно од Висле. У Лавову се 22. септембра предала Црвеноји армији Карпатска (Малопољска) армија, а Немцима 26. септембра остаци пољских снага који су се повлачили са севера; истог дана Немцима су се предали и остаци Лублинске и Краковске армије. У Варшави, у чијој су одбрани учествовали војска и народ, од бомбардовања и разарања артиљеријом погинуло је око 55 000 станов­ника и порушено или оштећено 60% зграда. После херојског отпора браниоци Варшаве су се предали 27. септембра. Северно од града још су се два дана борили браниоци Модлина (око 35 000 војника). Тучена с мора, из ваздуха и с копна, посада на полуострву Хелу предала се тек 2. октобра. Последња група пољских војника (око 15 000) предала са 6. октобра код Серокомле (Серокомла) између Варшаве и Влодаве.

Кад су операције у Пољској, углавном, завршене, у Москви је 28. септембра закључен споразум између Совјетског Савеза и Немачке о заједничкој граници у Пољској (приближно одговара совјетско-пољској граници после другог светског рата). Совјетском Савезу је припало 202 400 км2 са 12 600 000 становника, а Не­мачкој 185 600 км2 са 21 600 000 становника. Од тога су Немци 12. октобра припојили Трећем Рајху 91 700 км2, а остало претво­рили у свој Генерални гувернман. — Укупни губици Пољака у рату износили су 620 000 војника (66 300 погинулих, 133 700 рањених и 420 000 заробљених), а Немаца 44 198 војника (10 572 погинула, 30 222 рањена и 3404 нестала). Немци су изгубили 285, а Пољаци 333 авиона. — Због неповољног односа снага, ратни бродови пољске морнарице нису ступили у борбу с немачким бродовима. Разарачи Блyскаwица, Гром и Бзура напустили су пред почетак непријатељстава Балтичко море да би на страни британске РМ наставили борбу с Немцима; од 5 подморница, 2 су прешле у бри­танске луке (Wилк и Орзел), а 3 у луке Шведске. Када је В. Бри­танија објавила рат Немачкој, Немци су кроз Килски канал пребазирали у Северно море већи део својих снага, а операције против Пољака наставили су само бојни бродови Сцхлесзвиг, Холстеин и Сцхлесиен, који су бомбардовали утврђења на полуотоку Хел. У ратним дејствима Немци су изгубили 1 минополагач, а Пољаци 1 разарач, 1 минополагач и неколико мањих ратних бродова, прете­жно, од авијације.

После 35 дана операција, нацистичка Немачка је рат против Пољске завршила потпуним успехом. Муњевити рат однео је своју прву победу. Томе су допринели многи фактори, пре свега, неак­тивност западних савезника која је Хитлеру омогућила да против Пољске ангажује највећи део својих снага. Прикривено извођење мобилизације и концентрације обезбедило је Немцима пуно изне­нађење. Успешно искоришћене оклопне и моторизоване јединице и ваздухопловство пресудно су утицали да се рат заврши у тако кратком року и са тако мало немачких губитака. Таквом току и исходу рата допринеле су и крупне грешке пољских војних руко­водилаца у мирнодопским припремама за рат, а и самом вођењу операција (споро извођење припрема, посебно мобилизације и кон­центрације снага, и неприкладна организација крупних јединица, затим мали број и застарели типови тенкова, пт оруђа, авиона).

Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970