САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 826303Укупно посета:
  • 2579954Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ПОБЕДНИЧКИ ПУТ ПРOЛЕТЕРА

Зденко Дупланчић, партизан и учесник, говорио је на свечаности у Београду о данима Прве пролетерске кад је стварана историја.

Војно-политичка ситуација крајем 1941. године била је веома тешка. Готово читаву планету свет је захватио рат. Силе осовине су у офанзиви.

Код нас, крајем 1941, устанком је обухваћено 40 процената територије Југославије.

У Западној Србији и Црној Гори постојале су велике слободне територије. Окупатор је устанком био изненађен. Командант југоистока фелдмаршал Лист наређује уништење покрета да се у Србији осигурају комуникације и објекти важни за немачку ратну привреду. У том циљу из Грчке, Француске и са источног фронта повучене су трупе, а укључене и снаге Недића, Љотића и Пећанца.

На саветовању у Штабу у Столицама, 26. септембра, утврђене су смернице развоја партизанских одреда, организација за крупније подухвате. Четници Драже Михајловића почели су сарадњу са Немцима.

После пада Ужичке републике и губитка слободне територије и јавне четничке издаје, Врховни штаб и знатан број партизанских јединица из Западне Србије, Шумадије и Поморавља повукао се у рејон Нове Вароши и Пријепоља, а истовремено су се тамо задржали и делови црногорских партизанских снага који су учествовали у нападу на Пљевља.

ХЛАДАН ЗИМСКИ ДАН

У таквој ситуацији руководство покрета, Политбиро ЦК КПЈ 7. децембра у Дренови доноси далековиду одлуку да формира  регуларну јединицу Прву пролетерску ударну бригаду од одреда из Србије и Црне Горе, као будуће језгро војске, која ће како војничким и борбеним дејствима тако и политичким деловањем ширити пламен устанка и борбе против окупатора и домаћих издајника и неће бити уско везана за посебну и уску територију. То је казано и у одлуци о формирању бригаде коју је потписао друг Тито.

У том смислу почеле су припреме и 17. децембра црногорски партизани са Врховним штабом улазе у градић Рудо, претходно разбивши четнике и Италијане. 19. децембра Тито са Краљевачким одредом стиже у Рудо.

Јутро 21. децембра тмурно, хладно, суснежица, прави зимски дан. Батаљони постројени у центру на тргу. У првом строју  1.196 који су у Србији и Црној Гори већ имали борбено искуство.

Рапорт Врховном команданту другу Титу предаје комесар бригаде Филип Кљајић Фића. Прочитана је Наредба о оснивању бригаде у којој је наведен састав (1. и 2. Црногорски батаљон,  3. Крагујевачки, 4. Краљевачки, 5. Шумадијски и 6. Београдски батаљон) и други важни елементи. Тито је поздравио борце, истакао значај и улогу бригаде.

Посебну карактеристику давала је младост. Око 40 одсто није служило војску али су обуку у руковању оружјем и знању војничке вештине добили за време припреме за устанак и у партизанским одредима. У штабовима Бригаде и батаљона било је 11 интелектуалаца, а међу командантима и комесарима било је службеника, официра, лекара, инжењера, публициста, правника, учитеља, подофицира и студената. Тројица од шесторице шпанских бораца били су руководиоци и официри Шпанске републиканске војске (Коча Поповић, Данило Лекић и Ђуро Мештеровић). У саставу бригаде налазила се и 71 другарица.

Ето, са таквим саставом је Бригада почела трновит, али славан пут под непосредним руководством и током целог рата уз Врховни штаб и у свим судбоносним биткама за наш покрет.

 СА СМОТРЕ У БИТКУ

На сам дан формирања, такорећи са смотре, Бригада је кренула у борбу са Италијанима и четницима у Гаочићима и Миочу, разбила непријатеље, заробила осам официра и  подофицира, 116 војника и велику количину опреме и ватреног оружја. У тој првој борби пале су и прве наше жртве. Осам погинулих и 17 рањених, међу њима отац и син Миодраг и Драгослав Гоша Ратинац из Крагујевца.

Ратни пут наставља се јануара 1942. године на Романији, код Пјеновца и Бијелих вода, после чега је уследио Игмански марш под веома тешким временским условима на температури од -32 степена, да би у току пролећа батаљони бригаде водили тешке борбе са немачким, италијанским и усташко-четничким јединицама на територији Источне Босне, Црне Горе и Херцеговине задржавајући наступање јаких непријатељских снага и обезбеђење извлачења партизанских јединица из Црне Горе и Херцеговине.

У циљу буђења и организације устанка у западним крајевима земље, где је владао усташки терор, у великом походу групе већ више формираних пролетерских бригада под непосредним руководством Врховног штаба, наступа се према западу, предузима рушење железничке пруге Сарајево-Мостар, ослобађа Коњиц и Прозор јула 1942. године. Ослобађањем Дувна, Ливна, Пошушја, Кључа и прелазом у Далмацију ствара се и учвршћује слободна територија у Западној Босни.

Ратну 1943. годину Бригада је почела ослобођењем Теслића и Прњавора. У борбама је заробљено више од 1.000 домобрана и заплењена велика количина оружја.

У бици за рањенике (операција „Вајс”) фебруара на Иван-седлу Бригада води тешке борбе са деловима 718. дивизије, усташама и домобранима спречавајући продор ка Коњицу и Јабланици. Бригада учествује у противудару наших 9 ударних и пролетерских бригада код Горњег Вакуфа против 717. Немачке дивизије после којег следи разбијање главне четничке групације, oко 20.000 мобилисаних, преко Неретве, код Главатићева и у ширем реону Калиновника, марта месеца, после чега се четници више нису опоравили. Са њима је лично био Дража Михаиловић.

Бригада форсира Дрину разбијајући алпски пук Италијана и две бригаде четника. Пред битку на Сутјесци Бригада се налази код Лима и цести Пријепоље–Бијело Поље у тешким борбама са јединицама 1.брдске немачке дивизије и са Италијанима. Следи извлачење из борбе уз усиљени марш 80 км са задатком пребацивања на нови фронт где води тешке борбе са 118. и 369. немачком дивизијом и 4.ловачком домобранском бригадом у рејону Фоче.

 ЈУРИШ НА СУТЈЕСЦИ

Почетком јуна 1943.године Бригада за пробој води тешке даноноћне борбе на Сутјесци са снагама 118. и 7 СС Принц Еуген дивизије, а затим јуришима широм Зеленгоре на Бавану и Балиновцу разбија немачке снаге испред себе и пробија обруч обезбеђујући извлачење наших главних снага и ВШ из окружења. У борбама Бригада је изгубила око 500 бораца.

После пробоја обруча Бригада заједно са осталим јединицама прелази у противофанзиву, ослобађа Хан Пијесак, Власеницу, Дрињачу и Зворник, што се завршава 5. јула. При ослобођењу Зворника гине први комесар бригаде друг Фића.

У данима пред капитулацију Италије Бригада је оријентисана према Далмацији. На цести Имотски–Сплит спречава продор 7 СС дивизије у већ ослобођеном Сплиту.

По капитулацији Италије, Бригада се попуњава са припадницима италијанске војске који добровољно ступају у НОВ, где се формира батаљон „Гарибалди“ као и 5.батаљон.

Затим следе жестоке борбе око Ливна, Дувна, Купреса, Травника, Јајца, Мркоњић града бранећи слободну територију да би учествовала и у Дрварској операцији где је имала значајну улогу у прихватању извлачења и непосредног обезбеђења ВШ, НК, АВНОЈ-а као и страних делегација при ВШ из околине Дрвара и њихово пребацивање са Купрешког поља авионима у Италију. Бригада је дала и два већника АВНОЈ-а, политичког комесара Душана Карића и команданта Радосава Марића.

Јула 1944. године Бригада заједно са главнином наших снага креће у поход према Србији при чему уз тај пут води тешке борбе на планини Враници и Башаринац пољу, сличне онимана Сутјесци, пробијајући се из вишеструких обруча.

Бригада врши даноноћне маршеве и средином јула стиже у рејон Пљевља где води борбе са Немцима вршећи уједно и припреме за наступање у Србији. 23. августа бригада прелази Лим и Увац, улази у Србију где учествује у разбијању четничких и бугарских снага на Златибору и Палисаду. Даљим напредовањем Бригада ослобађа Бајину Башту, а затим, разбијајући четнике на Јеловој и Равној гори и Мионици, избија на Колубару, ослобађа Ваљево, Уб и 8. октобра преко Космаја на комуникацији Београд–Младеновац, где води четвородневне борбе, 12. октобра се спаја са Црвеном армијом а затим 14. октобра на центру борбеног поретка за напад продире у Београд и већ 15. улази у центар града да би 20. славила победу заједно са нашим јединицама и Црвеном армијом на Калемегдану.

25. новембра Бригада креће на Сремски фронт где се појављује у готово новом и подмлађеном саставу али испољавајући стару борбену снагу.

СЛОБОДАН ЈЕ БЕОГРАД, А ОНДА РЕДОМ…

На Сремском фронту води борбе код Ердевика, Шида, Товарника, Оролика испред Винковаца да би касније била пребачена на десно крило фронта код Шаренграда на Дунаву и 12. априла учествује у пробоју фронта са осталим нашим снагама.

Истог дана ослобађа Вуковар и Борово, а затим води тешке борбе кроз Славонију. Пред Загреб на Врбовцу води једну од веома тешких борби и 9. маја улази у Загреб. То је била и последња битка Бригаде где је погинуло 158 наших другова.

И уместо очекиваног одмора Бригада усиљеним маршем хита преко Словеније за Трст и ту брани, својим присуством, ослобођену Истру и Словеначко приморје.

Бригада је на свом ратном путу извела бројне и тешке маршеве, често усиљене, и прешла борбени пут од око 25.000 км и у просеку сваки други дан водила борбу.

Бригада је била и неисцрпна школа војних и политичких кадрова.Она је у друге наше јединице упутила преко 3.000 другова на одговарајуће дужности. Поред осталог, дала је 19 команданата и 8 комесара дивизија, 3 команданта и 4 комесара корпуса и 2 команданта армије и начелника штаба.

У борбама нанела је тешке губитке непријатељу и по сопственој процени око 10.000 погинулих, десетине хиљада рањених и 20.000 заробљених, док је бригада имала 4.418 погинулих и око 9.000 рањених.

У редовима бригаде у току рата борило се око 12.338 бораца од којих 651 жена.

За испољену храброст, однос према народу, више хиљада бораца и руководилаца је одликовано, а 84 борца је проглашено за народне хероје, од којих је 48 погинуло у рату, док се на застави Бригаде налази Орден НХ, Орден НО, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и Орден за храброст.

Први командант Бригаде Коча Поповић у својим мемоарима о борцима Бригаде је рекао: „Сви су они били необични обични људи. Необични као револуција, обични као народ који их је послао на истурене борбене положаје. Када би постојала фотографија строја с трга у Рудом, на њој би, на дан победе изнад сваког другог борца стајао знак да је погинуо“.

За борце Бригаде је маршал Тито, на прослави 30 година стварања Бригаде, 22. децембра 1971. године у Рудом, поред осталог је рекао:

„Ријетко је која Армија у свијету ишла из борбе у борбу са пјесмом на уснама, као што су то ишли наши партизански одреди, наше бригаде и дивизије.

Били смо препуштени сами себи, али верујући у себе и своју снагу, у своје способности, у веру нашег народа, у победу, ишли смо из побједе у побједу. У томе је огроман значај Прве пролетерске бригаде”.

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Пљускови
06:3916:07 CET
ПонУтоСре
18/7°C
17/11°C
14/8°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.