Окружни суд у Нишу рехабилитовао је Драгишу Цветковића бившег председника Владе Краљевине Југославије и потписника протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту (Немачка,  Италија и Јапан) 25. марта 1941.г.

Државна Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача Демократске Федералне Југославије 15. септембра 1945.г. за дела која је учинио Цветковић и Влада противу интереса народа Југославије прогласила га је за ратног злочинца. Драгиша Цветковић није суђен у отсуству нити је противу њега вођен неки кривични потупак. Досије Цветковића налази се у Архиву Југославије у Фонду државне Комисије бр. 3576 са више од 25 инвентарних бојева.

На терет Цветковића стављено је осим потписивања приступања Југославије Тројном савезу, промена спољне политике земље, која се до тада ослањала на демократске земље запада Француску и Енглеску, на сарадњу са фашистичким државама, фашизацију друштва, као и распуштање парламента Краљевине Југославије, и политике која је водила разбијању држае.  У питању је политичко и идеолошко окретање Југославије према фашистичким државама и њено укључивање у фашистички блок осовине.

Окупацију 1941-1944.г. Цветковић је провео у Нишу и Нишкој Бањи у својој породичној кући под заштитом немачких окупационих власти и Недићеве квислинишке управе Србије. Тортура о којој се пише измишљотина је данашњице. Пред ослобођење Србије омогућено му је да са породицом и немачким документима напусти Србију и емигрира у Инстанбул. Убрзо је прешао у Париз где је остао до краја живота, као политички противник нове државе, окупљајући своје истомишљенике.

Драгиша Цветковић није се политички ангажовао у квислништву Србије.  Политички је подржао фашистичку окупацију, фашизацију земље и српско квислиништво са окупатором, без укључивања у њене институције. Потписивање тројног пакта,  политичко и идеолошко окретање Југославије према фашистичком блоку за време док је био председник Владе, била је довољна заштита егзистенције  његове личности за време окупације. Узгред ген. Недић је био министар војни у његовој влади. У Краљевини Југославије имао је значај локалне политичке личности, који је после смењивања Стојадиновића неразјашњеним комбинацијама дошао на чело Југословенске Владе. Због ниског политичког и друштвеог рејтинга није долазио у обзир за челног човека квинслиншке Србије.

Рехабилитација Драгише Цветковића није везана за значај или безначајност његове личности, већ за политику и потезе које је учинила југословенска  Влада за време док је он био премијер. Рехабилитација Цветковића је политичка и идеолошка рехабилитација окретања Југославије савезништву са фашистичким државама и њено укључивање у фашистички табор. У питању је рехабилитација тог правца југословенске политике и идеолошке опредељености и поништавање 27. марта када је оборена та Влада и њена политика и орјентација.

Двадесет пети март –  приступање фашистичком савезу и 27. март 1941. – поништавање тог савеза, кључне су одреднице политичког  и идеолошког разлаза који прате српски народ од тог времена до данашњих дана. Ова рехабилитација није рехабилитација личности, већ рехабилитација политике и идеологије коју је водила југословенска Влада чији је он био председник.  Из тих разлога ова рехабилитација не може се посматрати одвојено од рехабилитације политике и идеологије коју је Цветковић представљао и заступао  у подели која је наступила 25. и 27. марта  и трајно остала у српском народу.  Нажалост, судство је данас препознатљива по рехабилитацији оваквих личности.