Поводом 12 година од смрти архитекте Богдана Богдановића делегација СУБНОР-а Лаћарак је 18. јуна 2022.године положила цвеће на његов гроб који се налази на Сефарском јеврејско гробље у Београду. Овом приликом су се подсетили на његов живот и дела, посебно на Спомен гробље у Сремској Митровици, где се ове године обележава осамдесет година од почетка масовног стрељања.
Богдан Богдановић је рођен у Београду, 20. август 1922. годинe био је српски архитекта, градитељ, уметник, филозоф, професор Београдског универзитета, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године. Значајан је неимар меморијалне архитектуре, спомен-обележја подигнутих у другој половини 20. века, жртвама фашизма у Другом светском рату, широм СФР Југославије. Најзначајнији споменици Богдана Богдановића налазе се у Београду, Јасеновцу, Сремској Митровици, Гаравицама,Прилепу, Мостару, Крушевцу и Лесковцу. Појава Богдан Богдановића на архитектонској сцени Југославије је подједнако значајна за архитектуру и за скулптуру. Он уноси у скулптуру архитектуралност, која замењује преовлађујућу фигуративност. Такође, композиција архитектонског комплекса код њега постаје значајнија од композиције самог споменика. Његови споменици извиру из самог пејзажа и представљају архитектонску целину са природом и окружењем у којем се налазе. Богдановић је такође веома значајан као писац. Његово дело на том пољу представља га као изузетног есејисту, аналитичара али и као приповедача. Написао је 25 књига своје књиге је издавао изван граница Србије, у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Чешкој. Мада је крштен још као дете, његови посмртни остаци кремирани су у Бечу, док је урна са пепелом смештена на Јеврејско гробље у Београду. Посмртни остаци његове супруге Ксеније, која је преминула 2017. године, налазе се на истом месту.
Нека од Богдановићевих најзначајнијих меморијалних архитектонских остварења су:
- Споменик Јеврејским жртвама фашизма, Београд 1951-1952.
- Спомен-гробље жртвама фашизма, Сремска Митровица, 1959-1960.
- Спомен-парк Дудик, Вуковар, 1978-1980.
- Партизанско спомен-гробље, Мостар 1959-1965.
- Спомен-парк Слободиште, Крушевац, 1960-1965.
- Споменик српским и албанским партизанима палима у НОБ-у, Косовска Митровица, 1960-1973.
- Споменик палим борцима НОБ-а, Прилеп, 1961.
- Спомен-парк палим борцима у ослободилачким ратовима 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Књажевац, 1961-1971.
- Споменик Камени цвет, Јасеновац, 1966.
- Спомен комплекс Палим борцима Револуције, Штип, 1969-1974.
- Спомен-парк Гаравице, Бихаћ, 1969-1981.
- Спомен подручје и маузолеј палих бораца, Чачак, 1970-1980.
- Групни кенотафи палих бораца, Бела Црква, 1971.
- Групни кенотафи жртава фашизма, Нови Травник, 1971-1975.
- Спомен-парк Револуције, Лесковац, 1971.
- Споменик стрељаним родољубима и Ромима, Арапова долина, Лесковац, 1971.
- Споменик Слободи, Иванград, 1972-1977.
- Споменик палим борцима за слободу, Власотинце, 1973-1975.
- Адонисов олтар, Лабин, 1974.
- Спомен парк палих бораца НОБ-а, учесника Попинске борбе, Штулац, Врњачка Бања, 1979-1981.
- Гробница Душана Петровића – Шанета, Аранђеловац, 1980.
- „Чувар слободе” (Споменик погинулим партизанима у одбрани Клиса 1943), Клис, 1987. (уништен 1996. године).
