Малено село Наталинци (између Раче и Тополе) изнедрило је изузетну личност, истакнутог револуционара, официра шпанске републиканске војске, првог команданта Првог шумадијског одреда под чијом командом је ослобођена готово цела Шумадија, легендарног Милана Благојевића-Шпанца.
Ноћу између 28. и 29. октобра 1941. године када се враћао из Врховног штаба у Ужицу за Шумадију, у Пожеги су га са воза скинули четници и након зверског мучења убили у селу Глумач. За народног хењроја проглашен је 9. маја 1945. године а посмртни остаци пренети су му у родно село Наталинце где је у парку сахрањен.
Истакнути револуционар у Шумадији и читавом антифашистичком свету није заборављен. О њему је написано мноштво књига од којих свакако треба поменути „Ратник слободе-Милан Благојевић Шпанац“ аутора Игора Петровића из Тополе, који је на изузетан начин описао животни и револуционарни пут хероја Шпанца, „Народни хероји Шумадије“ – издање ГО СУБНОР-а Крагујевац и друге.
Последње речи Миланове својим мучитељима, четницима Вучка Игњатовића када су га повели у смрт биле су: „Можете ви убити Милана Благојевића али нашу победу не може нико убити!“ у потпуности одсликавају његову личност, револуционарност и вечно трајање, јер, истински и прави револуционари не умиру већ вечно живе.
