СКОЈЕВАЦ И У 95. ГОДИНИ

СУБНОР као патриотска, антифашистичка и хуманитарна организација увек је водила бригу о свом чланству а првенствено о учесницима НОР-а 1941-1945. године.

Мирко Голубовић, родом из села Вучића код Раче, рођен је 26. 01. 1926. године. Своје старачке дане проводи у Марковцу окружен пажњом својих најближих. У партизане је ступио септембра 1941. године када је Рача први пут ослобођена. Након две године (1943.) услед издаје ухапшен је и послат из логора Метино брдо у Немачку. Предходно је преживео стрељање у Медни захваљујући томе што су била два Голубовића, он скојевац и други Голубовић денуцијант, који је имао слабо држање у логору иако је био члан КПЈ и кога су његове газде,немачки фашисти за „заслуге“ стрељали.

Мирка је јуче посетила делегација СУБНОР-а Србије на челу са потпредседником академиком Жељком В. Зиројевићем и СУБНОР-а Раче коју је предводио председник проф Тома Домановић. Уручујући Мирку Голубовићу, Медању борца и признање „Велико хвала“ у име председника СУБНОР-а Србије, генерала Видосава Ковачевића и руководства, преносећи му жеље за дуг живот, потпредседник Зиројевић је истакао допринос Голубовића у антифашистичкој борби, његову оданост СКОЈ-у, КПЈ и уопште патриотизму.

Мирко Голубовић захваљујући се СУБНОР-у Србије на признању, присетио се јулских дана 1941. године, партизанске борбе и својих другова и сабораца и том приликом рекао: „Ја се поносим што сам био партизан, што ме је у СКОЈ 15. фебруара 1943. године примио секретар Среског комитета КП среза Лепеничког Драган Маузер-Слободан који је формирао прву партизанску ударну групу у којој смо били ја, Милован Живадиновић-Општинар, и Драгомир Гојковић-Покрајинац. Тада ми је Маузер дао партизанско име Срећко. Ишли смо у акције и борили се против издајника, шпијуна, сарадника окупатора широм среза Лепеничког. Сретали смо се са Богосавом Марковићем, првим командантом Другог Шумадијског одреда Николом Настасовићем-Радетом, секретаром ОК КПЈ и многим другима. Захваљујући издаји пао сам у руке домаћих издајника, спроведен у логор Метино брдо и одатле у Немачку где сам дочекао ослобођење. И данас сам поред оволико година остао доследан идеји за коју сам се борио и осећам се као скојевац. Када бих се поново родио, опет бих био исто …“

Председник СУБНОР-а Рача проф Домановић Мирку је уручио монографију „Записи из Лепенице“ у којој је објављен и његов животопис из времена револуције и књигу поменик „Ми не ћутимо ни сада“ о његовим погинулим саборцима са територије среза Лепеничког.

На овај начин СУБНОР је поново показао поштовање и бригу о свом чланству, као што је то увек чинио.