Председник СУБНОР-а Србије генерал – мајор Видосав Ковачевић одржао је надахнут говор на обележавању годишњице пробоја Сремског Фронта, који преносимо у целини:

„Другарице и другови борци НОР, потомци и поштоваоци наше славне НОБ-е, представници Владе Србије и Покрајине Војводине, Ваше преосвештенство и часни оци, ваше екселенције, представници Војске Србије, поштовани гости представници борачких и антифашистичких организација из Словеније, Босне и Херцеговине, Хрватске,  Републике Српске, Црне горе, дистрикта Брчко, драги пријатељи,

Сремски фронт је настао после ослобођења Београда и Земуна крајем октобра 1944. године. По дуготрајности, тежини, жестини, по величини и значају победе која је извојевана и слави која му припада, то је једна од највећих борбених операција вођених у народноослободилачком рату.

На Сремском фронту судариле су се јаке снаге зараћених страна. Ратовале су овде три Југословенске Армије, старе и прослављене дивизије и бригаде НОВЈ потпомогнуте борцима Црвене Армије и деловима Бугарске народне армије, с једне стране, и немачке дивизије, усташе, хитлерјугендовци и остали злочинци, с друге стране.

Борбе на Сремском фронту вођене су по начелима савремених ратних операција какве су биле крајем Другог светског рата. Замишљени обухватни маневар и фронтални пробој који је изведен у рекордном року, у изузетно неповољним и тешким равничарским условима, чине особеност у ратној вештини завршног периода народноослободилачког рата.

Херојска дела и јуначка борба Сремаца, који никад нису посустали, од јулских дана 1941, па до 12. априла 1945, ни онда када је било најтеже, када су на голоруки народ Срема насртале казнене експедиције окупатора и њихових слугу, иза који су остајали стравични злочини, за вечно су подсећање  и памћење.

И онда, када је изгледало да је близу крај патњама и страдањима, историја се још једном поиграла са судбином Сремаца, када се на овим просторима омеђеним Дунавом, Савом и Босутом, у тим последњим данима и часовима рата, одиграла велика Сремска битка.

Она је трајала предуго – пуна 172 дана, трајала је унедоглед, све док сунце слободе није грануло и овом напаћеном народу у  пролеће 1945. године, када је пробијен Фронт у Срему.

Био је то велики рат, судар моћних и јаких, који не знају за узмицање. Ломиле су се сабље, пуцале пушке, митраљези, грували топови, тенкови, брујали и бомбе просипали авиони. Био је то судар преко 250 хиљада војника, битка ретко виђена не само на овим просторима, битка какве није  било у ослободилачком рату Југославије, и то све на малом, крвљу заливеном простору.

Био је то последњи отпор и трзај некада моћне немачке војне машинерије, после чега је наступило повлачење, расуло и општа бежанија све до краја Другог светског рата.

У тој бици победио је, морао је да победи, само онај на чијој је страни била праведност, историјска нужност промена ка бољем, људскијем и хуманијем друштву.

У рововима Срема побеђен је бројчано и технички јачи непријатељ, побеђен је знањем, умећем и маштовитошћу, једном речју храбро срце партизанско показало се боље од тона челика не само по шумама и горама него и у нашим равницама.

Победили су борци чија је снага и свест произилазила из праведности циљева и јасне перспективе револуције коју је водила Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом.

Борци и народ на Сремском фронту, као и на другим ратиштима Србије и Југославије, чврсто су веровали у те циљеве рата, у сопствене снаге, у победу и лепшу будућност – зато су и победили.

Зато се и ми данас са поносом сећамо тих херојских дана и победа над фашизмом. Са посебним пијететом се сећамо огромних жртава бораца и руководилаца НОВЈ, од Триглава до Ђевђелије, од Суботице до Виса, који су овде дали своје младе животе као и бораца и официра Црвене армије, бугарске војске и бригаде „Италија“ , чијих је око 15.000 имена  исклесано у „Алеји части“ на овом Спомен обележју званом СРЕМСКИ ФРОНТ.

У овој 2023. години кад се са поносом сећамо свих етапа тешке борбе за слободан живот и огромних жртава који своје животе положише за слободу, са зебњом признајемо да је 1945. фашизам само војнички поражен.

Сада се, на жалост и срамоту, осећа да је то исконско зло човечанства, немилосрдни противник часног живота и напретка, чучало у прикрајку и вребало да искочи и планети поново испуни чашу отрова.

Погрешила је Европа када је престала да слави 9.мај као Дан победе над фашизмом,  не славећи победу добра над злом и то зло звано нацизам и фашизам поново данас прети , не само Европи него целом човечанству.

Уверени смо да ће добро поново победити и да сви заједно морамо у тој борби поново учествовати, свуда и на сваком мести и свако у својој средини.

Антифашизам је надиделошка, надстраначка, надпартијска и наднационална категорија, то је цивилизацијска вредност коју је држава Србија на челу са својим председником Александром Вучићем препознала и пружа СУБНОР У Србије пуну подршку у очувању и развијању културе сећања, на ту нашу славну народноослободилачку и антифашистичку прошлост.

СУБНОР Србије са својим чланством још увек живих  бораца славне народноослободилачке партизанске борбе у Другом светском рату, са њиховим потомцима, симпатизерима, антифашистима, борцима против НАТО агресије, свим људима добре воље и патриотске опредељености, оснивач и учесник широког фронта  антифашистичких организација у Европи и свету, поручује са светог места у Срему да неће одступити у борби против зла које прети бољитку наше отаџбине, општем миру, слободи, стабилности и разумевању међу народима.

СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!”

12.4.2023