СРАМНО И НЕЧАСНО ДЕЛО

Поводом срамне одлуке Апелационог суда о рехабилитацији четничког команданта краљеве гарде Николе Калабића, а на основу дописа потомка жртава четничког злочина и покоља недужних становника села Вранића Владана Пантића, иначе председника Удружења „20. децембар“ из Вранића крај Београда, СУБНОР Србије жели да подсети јавност Србије на следеће:

Увече 20. децембра 1943. године, за само пар сати крвавог пира, четници првог батаљона Посавске бригаде, Авалског корпуса, заклали су и убили 68.невиних житеља Вранића. Од 68.жртава, 35.су жене и деца. Једанаесторо деце заклано је до 15 година старости. Четири девојке су силоване пред породицом па су заклане заједно са њима. 14 породица је буквално уништено. Опљачкано је све што је било вредно у страдалим кућама.

У породици Владана Пантића заклано је 10 укућана – три одрасла мушкарца, три жене, троје деце (1, 7 и 10 година) и девојка од 16 година.

Најмлађа жртва покоља у селу била је Катарина Илић, стара само 5 месеци.

У селу Друговцу код Смедерева, 29. априла 1944. године четници су стрељали и заклали 72 становника тога села.Запалили су преко 50 кућа и других објеката а све као освету за наводну сарадњу села са партизанима. Злочин у Друговцу је извршен под директном командом Николе Калабића и његових подчињених команданата. Скоро цео дан су четници насумице хватали невине људе, жене и децу и спроводили их у центар села где су их стрељали а око 20 жртава је заклано код својих кућа.

У селу Рајловцу у кући Даринке Радовић био је склоњен рањени партизан из Космајског одреда. Четници су то дознали и дошли су да га ликвидирају. Пошто је Даринка одбила да каже где се налази склониште ,четници су јој заклали обе ћерке а након тога и њу али склониште нису пронашли. Након рата Даринка је проглашена народним херојем.

И тако даље, и тако даље!

Можемо навести још десетине оваквих истина. Садашњост, на први поглед, као да није спремна за њих. Међутим, морамо бити истрајни и доследно стајати иза свих знаних и незнаних хероја који су били, јесу и биће основа наше традиције где су слобода и хуманизам одреднице бића нашег народа и државе.

Морамо бити свесни да историја има своје успоне и падове, а наша је дужност да последице оваквих одлука маргинализујемо и ставимо у запећак историје.

Удружење „20. децембар“ Вранић