Код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, одржана је Централна државна церемонија поводом Дана примирја.
Државна церемонија започела је верским обредом, а помен је служио викарни епископ липљански Доситеј.
Након верског обреда, венце су положили најпре министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, а за њом делегација Министарства одбране и Војске Србије, делегација Скупштине Града Београда. У име СУБНОР-а Србије венац је положио пуковник Драган Пантић као представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
Беле руже положили су представници дипломатског кора, међу којима су били руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, амбасадорка Немачке Анке Конрад, израелска амбасадорка Авивит Бар-Илан, амбасадор Украјине Володимир Толкач, шпански амбасадор.
Након церемоније полагања, одржан је минут ћутања за жртве Великог рата а потом је интонирана химна Србије „Боже правде“.
Ђурђевић Стаменковски која је и председница Одбора Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије рекла да је данас дан када се земља присећа, а народ поклања.
„Ово је дан када не желимо да говоримо о мраку рата који је трајао четири године, већ о светлости која се у том мраку јавила, о свећама које су гореле као буктиње, да тај изгуснути мрак разгрну. Да говоримо о људима који су померали границе издржљивости, који су демантовали историју“, навела је Ђурђевић Стаменковски.
Према њеним речима, данас говоримо о људима који су показали да границе издржљивости не постоје, наводећи да су те границе померили су управо наши преци.
„Они су показали да се све може и хоће када се носи у срцу љубав према отаџбини. У рововима Цера, у блату Колубаре, на каменим превојима Албаније, у тихом болу крви, у дубини плаве гробнице, наш народ положио цену слободе о којој се говорило шапатом. Хиљаде километара, без обуће, глад, болест, смрт, трагедија. И само једно веровање које их је држало током свих тих година удеса и изазова – а то је да се мора ићи напред, да се морају вратити својој кући, у своје огњишта, ка поробљеној отаџбини“, навела је она.
Истакла је да 1.247.435 људи није освануло у слободи и није сачекало крај рата.
Премијер Србије Ђуро Мацут положио је венац на споменик Незнаном јунаку на Авали поводом обележавања Дана примирја, а церемонији су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Након полагања венца, уз интонирање химне Србије и свечани строј Гарде Војске Србије, премијер Мацут се уписао у спомен-књигу, саопштено је из Министарства одбране.
„Са поносом и захвалношћу чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине. Њихова жртва остаје вечни завет потомцима да чувају мир и слободу Србије“, написао је премијер Мацут.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић положио је венац поводом Дана примирја у Првом светском рату на Ратном гробљу Комонвелта.
Церемонија обележавања почела је читањем добродошлице војног аташеа Велике Британије у Србији, пуковиника Џонатана Вилијамсона који је прочитао и „Позив на сећање“, а свештеник Англиканске цркве Робин Фокс такође је поздравио окупљене и пожелео им добродошлицу.
Церемонију полагања венаца започео је шеф српске дипломатије Марко Ђурић, а за њим су венце положили делегација Министарства одбране и Војске Србије, затим делегација Града Београда и потом дипломатски кор, међу којима је британски амбасадор Едвард Фергусон.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић положила је венац на Спомен-костурницу руских војника страдалих у Великом рату, поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Венце су положили и амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, амбасадор Белорусије Сергеј Малиновски, представници Града Београда, Министарства одбране и Војске Србије.
Церемонија одавања почасти погинулима почела је парастосом, након чега је уследило интонирање националних химни Србије и Русије.
Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић положила је венац на Француском војном гробљу у Београду, поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Венце су положили и амбасадорка Француске Флоранс Ферари, немачка амбасадорка Анке Конрад, амбасадор Велике Британије Едвард, заменица градоначелника Београда Весна Видовић и представници Министарства одбране и Војске Србије.
Амбасадорка Француске Флоранс Ферари истакла је да се Француска на данашњи дан сећа 50.000 Француза који су уз, како каже, своју српску браћу положили животе на Солунском фронту.
„Церемонија сећања никада није престајала, чак ни за време немачке окупације“, рекла је Ферари.
Дан примирја у Првом светском рату је, према њеним речима, дан у којем се сећамо француско-српског пријатељства рођеног у рововима током Великог рата.
„Живело француско-српско пријатељство“, поручила је француска амбасадорка.
Церемонија одавања почасти погинулима у Првом светском рату почела је националном химном Србије, а затим Француске, а ученици Француске школе извели су песму „Креће се лађа Француска“.
Дан примирја у Првом светском рату обележен је и у Северној Македонији, на Српском војничком гробљу у Битољу.
Венце и цвеће положиле су државне делегације Србије и Северне Македоније, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова, Министарства одбране, Војске Србије и удружења.
На српском војничком гробљу у Битољу почивају војници страдали током пробоја Солунског фронта.
Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, у складу с наређењем председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гарде Војске Србије извели су 10. новембра почасну артиљеријску паљбу испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе на Калемегдану.
Почасној артиљеријској паљби присуствовали су државни секретар у Министарству одбране Миле Јелић и командант Гарде бригадни генерал Жељко Фурунџић.
Репрезентативни оркестар Гарде, уз подизање државне заставе, интонирао је химну Републике Србије.
Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, поред Србије, и Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда, Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
