Сремски фронт

ПРАВА  СТРАНА  НИКАД  НЕ  ГУБИ

Наши народи су увек били на правој страни света и због тога никад и нису могли да буду губитници.

Ово је истакнуто на обележавању седме деценије пробоја Сремског фронта у априлу 1945.године, кад су после 175 дана тешког боја јединице славне Народноослободилачке партизанске војске, удружене са непобедивом совјетском Црвеном армијом, нанеле отсудни ударац окупаторској хитлеровској солдатески и њиховим верним помагачима.

Многобројни грађани из разних делова Србије, а из бивших југословенских република, окупили су се на широком платоу око и у Спомен музеју крај Шида да одају вечну почаст борцима који су ослобађали нашу земљу у Другом светском рату.

ИСТАКЛИ  СУ  БЕЛУ  ЗАСТАВУ

На хумке бораца положени су венци Владе Републике Србије, Војске Србије, амбасада савезничке коалиције у времену победе над фашизмом, дипломатских представништва многих држава у Београду, Покрајинске владе Војводине, разних организација, породица бораца.

Ловоров венац СУБНОР-а Србије положили су председник (вд) Душан Чукић, члан Председништва генерал Видосав Ковачевић и члан Републичког одбора пуковник Зденко Дупланчић.

Пробој Сремског фронта, по снегу и мрзном ветру, трајао је од 21. октобра 1944. до 12.априла 1945. На обе стране, нашој и непријатељској, било је око 250 хиљада војника. Тај тежак окршај нанео је немачкој хитлеровској армади одлучан ударац, морали су да истакну белу заставу и заувек напусте српску територију. Са партизанском војском, чији је врховни командант био маршал Тито, бориле су се јединице Црвене армије, бугарске Народне армије, као и бригада ”Италија”.

Цена слобода је била скупа, на нашој страни погинуло је више од 13 хиљада војника, углавном младића из Србије и Црне Горе.

На сремском бојишту остало је 1.100 црвеноармејаца, 630 припадника Народне армије из Бугарске и 163 Италијана у склопу истог антифашистичког корпуса.

На непријатељској, окупаторској фашистичкој, страни погинуло је око 30 хиљада војника, а велики број је пао и у заробљеништво или избачен из строја због рањавања.

Управо о тим ратним данима је на народном скупу у Спомен парку крај Шида говорио учесник у ослобађању Београда и у борбама на Сремском фронту. Члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије, пуковник Зденко Дупланчић, језгровитим речником очевица евоцирао је успомене на храбре дане кад млади борци нису жалили живот на дохвату коначне слободе у предвечерје краја свирепог Другог светског рата.

”Сремски фронт су поставили Немци – рекао је Дупланчић – у намери да бране линију која омогућава извлачење њихових трупа из Грчке и Албаније. Створили су седам одбрамбених линија изузетно фортификационо утврђених у ширини од око 300 километара уоквиреним и Савом, Дравом и Дунавом. Нашим снагама, у оквиру Прве армије, командовао је генерал, Пеко Дапчевић.  У току је био и састанак маршала Тита, са савезничким војсковођама Тобухином и Александером, па нашим јединицама додељен стратегијски део фронта…

Стекли су се услови да су Немци потиснути, наши неустрашиви борци су, зором 12.априла 1945, уз громогласно ”ура, ура”, кренули у назаустављиви јуриш и прогон непријатеља…”.

ПОНОСНИ  СМО  НА ПРЕТКЕ

Један од гласовитих војсковођа, фелдмаршал Херолд Алексндер, командант савезничких снага на Средоземљу, записао је оних значајних још ратних дана 1945:

”Помно сам пратио партизанско ратовање и дао високу оцену вашој војсци. Знам све ваше значајне борбе. У мају 1943. ваша изгладнела војска је издржала неравноправну борбу са 11 непријатељских дивизија. Тешки дани су иза вас и свих нас.  Ускоро ћемо се спојити северно од Јадрана и тако, као прави ратни другови, завршити ову борбу. Поздрављам храбру борбу југословенску и вођу маршала Тита”.

Јунаштво се челичило у победама. О томе је на народном скупу, поводом победе над фашизмом, говорио и амбасадор Руске Федерације у Србији. Александар Чепурин је, поред осталог, рекао:

”Русија има велико поштовање и захвална је српским јунацима који су учествовали у пробоју Сремског фронта. Тај подвиг се никад неће заборавити. Војници Војске Србије биће и у истом страју са војницима Руске Федерације на Паради победе 9, маја на Црвеном тргу у Москви. То је заједнички празник. А наши и ваши ветерани морају да знају да их никад нећемо заборавити, оставити по страни, ми смо у свим временима, заувек, поносни на њих”.

Председник (вд) СУБНОР-а Србије, Душан Чукић, поздравио је скуп у име организације са преко 100 хиљада чланова и великим угледом у међународним ветеранским антифашистичким организацијама и дао до знања да неће бити ни педаљ одступања у активном противљењу ширењу ретроградних појава и величању квислинга из Другог светског рата.

ГОВОР ДУШАНА ЧУКИЋА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ НА ОВОМ ПОРТАЛУ под насловом ”Странице историје су затворене”

Посебно је на скупу крај Шида истакнут наративни говор члана Владе Републике Србије Александра Вулина.

Министар Вулин је поручио да је истина о злочинима почињеним током Другог светског рата изашла на видело захваљујући и борбама на Сремском фронту:
”Истину коју је непријатељ желео да сакрије о лешевима у Јасеновцу, препуним јамама од Јадовна до Босанаке крајине, о незамисливим злочинима, морала је бити откривена. Циљ наших бораца био је јасан. Српски народ никад није питао колико кошта слобода, али историја се  не сме прекрајати јер ко прекраја историју доживеће да му се она понови. Србија је увек била на страни антифашизма, истине, човечности”.

Александар Вулин, често прекидан аплаузима сагласности, посебно је нагласио:
”Поносни смо на претке и желимо да једног дана будемо достојни и ми оваквог вечног сећања”.

На свечаном обележавању пробоја Сремског фронта, у организацији Владе Србије и СУБНОР-а Србије, изведен је и пригодан уметнички програм. Пред више хиљада људи учествовали су млади глумци и бриљантан хор деце из ансамбла ”Колибри”.