Србија је прва од народа на окупираном европском простору од Турске империје дигла устанак и почела борбу за ослобођење. На народном збору фебруара 1804.г. у Орашцу донета је одлука о дизању устанка, позван српски народ да отпочне оружану борбу и за вођу устанка изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе. Створена је српска држава која је 1813.г. разорена. На народном збору 1815.године у Такову поново је донета, одлука о устанку, позван српски народ на борбу против турског освајача а за вођу устанка изабран Милош Обреновић. Мукотрпно је стварана и створена нова српска држава. Неписмени српски сељаци на зборовима својих првака доносили су одлуку о устанку и упућивали захтев народу да почне борбу за национално ослобођење.
У Првом светском рату Србија се 1914.г. одбранила од тада највеће светске силе Аустро-Угарске. Године 1915. Аустро-Угарска са Немачком и Бугарском, после тешких борби окупирале су Србију. Србија није капитулирала. Влада се са војском, управним и судским апаратом и Двором повукла из Србије. Реорганизована и освежена српска војска уз садејство европских савезника 1918.године кренувши са Кајмакчаланских висова на јуриш је ослободила Србију. Француски војни историчар забележио је „да француска коњица у том јуришу није могла да сустигне српску пешадију“.
Заједничка држава Југославија је од истих држава окупирана и Априла 1941.године потписала безусловну капитулацију. Војска је одведена у заробљеништво а полицијски, управни и судски апарат стављен на располагање окупаторима. Влада је избегла из земље.
Комунистичка партија Југославије је 4. јула 1941.г. донела одлуку о дизању устанка и позвала народе Југославије да отпочну оружану борбу противу немачког, италијанског, мађарског и бугарског окупатора и њихових квислинга. Српски народ је прихватио тај позив. Опет је био први. 7. јули је тај дан а Бела Црква то место на којем је Србија 1941.г. почела оружану борбу противу фашистичких окупатора и српских квислинга. У току 1941.године ослобођен је велики део Србије, створена Ужичка република, образован Главни штаб партизанских одреда и Главни народно-ослободилачки одбор Србије.
Историја још није пронашла документ да је четнички покрет (Војска Краљевине Југославије у отаџбини) под командом генерала Драгољуба Михаиловића-Драже, донео одлуку о дизању устанка, позивao народ на оружану борбу за ослобођење земље и издао наређење да се четници боре противу фашистичког окупатора и домаћих квислинга. Ако неко пронађе та документа и докаже њихову веродостојност, убеђен сам да ће се још увек живи припадници партизанских одреда и народноослободилачке војске Србије прикључити обележавању тих датума.
Ако савремена држава Србија признаје да је српски народ водио оружану народноослободилачку антифашистичку борбу противу фашистичког окупатора и домаћих квислинга у току 1941-1945.године и ослободио Србију, зашто као држава не обележава 7.јули као Дан устанка српског народа. Изгледа да званична Србија још није уверена или сазнала да је српски народ водио народноослободилачку антифашистичку борбу противу фашистичког окупатора и домаћих квислинга у току 1941-1945.г. и да не зна ко је ослободио Србију од четворогодишње фашистичке окупације. Време је да престане играње ту-ту-миша и призна, обележи и поштује историјска истина.