Дан устанка народа Србије је био државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. до 2001. године. Прославља се 7. јула на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, на Ивањдан 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац на сеоском вашару убио два жандарма.
Тим поводом су делегације СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарк посетиле више споменика и положиле венце на исте:
У раним јутарњим часовима делегација СУБНОР-а Лаћарак је положила венац на Споменик ослободиоцима крај Железничке станице у Сремској Митровици.
Делегација СУБНОР-а Лаћарак је присуствовала централној прослави у Белој Цркви и положила венац на споменик Жикице Јовановића Шпанца. После церемоније полагања венаца присутнима су се обратили: представник општине Крупањ; председник СУБНОР-а Србије генерал Видосав Ковачевић и државни секретар Миодраг Капор. У културно уметничком програму су наступали глумац Лепомир Ивковић и првак опере Оливер Њего.
Истога дана једна делегација је постила споменик „Слобода“ на Иришком венцу и положила венац. Споменик Слобода се налази на Иришком венцу, врху Фрушке горе. Подигнут је 1951. године у част палих бораца и представља симбол Народноослободилачке борбе народа Војводине. Свечано је отворен 7. јула 1951. године на десету годишњицу Дана устанка народа Србије. Аутор споменика је вајар Сретен Стојановић. И крај овога споменика СУБНОР АП Војводине традиционално обележава Дан устанка, и ово је централана прослава за територију Војводине. После полагања венаца присутнима су се обратили председник СУБНОР-а АП Војводине и Помоћник покрајинског секретара за борачку и инвалидску заштиту, заштиту цивилних инвалида рата и сарадњу са инвалидским и социјално-хуманитарним удружењима Милош Урошевић. Културно-уметнички програм су приредили аматери из Инђије.
Потом је делегација положила венац на Спомен гробље бораца НОР-а у Новом Саду. Спомен гробље бораца НОР-а у Новом Саду, меморијални је комплекс који је формиран у оквиру Градског гробља. Завршено је и отворено за јавност 21. октобра 1984. године, поводом четрдесете годишњице ослобођења Новог Сада. На гробљу су сахрањена 286 погинула борца, а уклесана су и имена 538 погинулих, учесника НОР-а од 1941—1945. године, који су сахрањени на другим местима. Спомен-гробље је подигнуто по идејном урбанистичко архитектонском решењу архитекте Чедомира Радовића, вајара Војина Дедејића и групе сарадника, а према Главном пројекту израђеном 1982. године, са скулпторски обрађеним каменим спомен-симболом, чији је аутор академски вајар Сава Халугин. На овом месту традиционално град Нови Сад обележава Дан устанка.
Недалеко од Летенке поред Партизанског пута, налази се гроб Радинке Витасовић. Ова храбра жена из Лаћарка је рођена сестра народног хероја Триве Витасовића Лебарника. Подлегла је повреданма након рањавања 23. августа 1943. године код Нештина. На спомен гроб Лепињице делегација из Лаћарка је положила венац.
Истога дана СУБНОР Лаћарка се сетио и хероја Првог светског рата:
Херојима са Цера 1914. године, Лаћарци положили венац и на Спомен костурницу у Текеришу. Спомен-костурница на Церу је изграђена у селу Текериш на планини Цер, у коме су сахрањени посмртни остаци погинулих српских војника после Битке на Церу у Првом светском рату. У њој је сахрањено око 3.500 српских војника као и изгинули Чеси, припадници 28. прашког пука, који су са песмом „Хеј Словени“ кренули према српским положајима да се предају. Аустријанци, у чијем саставу су били чешки војници, десетковали су их.
