Битка код Сланкамена је знаменита битка између Светог римског царства и Турске из 1691. године којом је окончан Велики турски рат. Рат је започет 1683. године османлијском провалом у Аустрију и неуспешним покушајем да се заузме Беч. У наставку савезничка војска ослобађа Угарску, осваја Србију и продире до Македоније, али се ратна срећа опет окреће и Турци заузумају Београд 1690. године. Томе следи сеоба Срба из крајева јужно од Саве и Дунава на север под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Велики рат одлучен је битком код Сланкамена 19. августа 1691. године у којој је аустро-немачка војска, под командом грофа Лудвига Вилхелма Баденског, потукла турску на брду Михаљевац, непосредно поред Сланкамена. Према проценама, царска војска бројала је од 20-35 хиљада, а султанова 50-60 хиљада војника. Српска милиција од 10 хиљада војника (6400 пешака и 3600 лаких коњаника), а под командом подвојводе Јована Монастерлије, учествовала је у бици на аустријској страни.

У част ове победе је 1892. године на вису изнад Сланкамена подигнут споменик висок 16 метара. Том приликом певао је хор којим је дириговао Стеван Мокрањац, а на споменику су исписани стихови Змај Јове Јовановића „И хвала и слава јунацима врлим, падом уздигнутим смрћу неумрлим“.

Поводом 332.годишњице ове славне битке делагација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је дан раније 18. августа 2023. године положила венац на спомен обележје из 1892. године подигнуто у спомен на ову битку.

18. август 2023