СУБНОР МЗ ЛАЋАРАК НА ПУТОВАЊУ КРОЗ ВОГАЊ, ГОЛУБИНЦЕ И ОПШТИНУ ИНЂИЈА

У недељу 18. августа 2024. године СУБНОР Месне заједнице Лаћарак је организовао темaтско путовање у Вогањ, Голубинце, Нове Карловце, Нови Сланкамен и Инђију.

Путујући ка Руми чланови СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак су се зауставили у Вогњу и ту посетили Водицу-цркву Свете Петке. Близу села Вогња подигнута је 1939. године, „на водици“ – месту где годинама раније православни народ походио ради молитве и оздрављења, православна капела. На тој водици посвећеној Св. Петки, капелу је изградио католик из Руме, Јохан Гиг са супругом Вилмом, освећена је 8. августа те године. Водица је била извор пијаће воде где су свраћали чобани све док након велике олује половином 19. века, то није постало „свето место“ ходочашћа. Вогањски свештеник поп Стеван Рогић је са својим побожним народом донео прву литију и тада је извор освећен. О томе је као спомен служио уклесани текст на једном камену 1854. године.

Пут је настављен преко Руме до Голубинаца. У овом селу су Лаћарци прво посетили Водицу-цркву Преноса моштију Светог Николаја у Голубинцима. Према црквеном летопису водица је прихваћена од стране цркве 1856.године, када је поред исцелитељског бунара постављен дрвени крст са иконом Светог Николе. Како је у то време водица у Голубинцима била место где се народ окупљао у великом броју за празник посвећен Преносу моштију светог Николе, одлучено је да се подигне Капела, која и данас постоји, саграђена је 1889. године уз помоћ свештеника Дамјана Прерадовића, трудом свих мештана Голубинаца а посебно Светислава Николајевића. Поред православаца у већем броју на водицу у Голубинце долазе и римокатолици. Инвентар капеле, звоно и иконостас нестали су за време Другог светског рата. Капела је обновљена 1967. године. У капели је постављен иконостас, рад Драгана Бјелогрлића, сликара из Новог Сада и Анђелка Радића, столара из Новог Сада. Капела је евидентирана као непокретно културно добро од стране Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Потом у пратњи председника СУБНОР-а Општине Стара Пазова Благоја Јеркића посетили су Спомен обележје посвећено партизанима из Голубинаца, а у спомен на њихов прби масовни одлазак у партизане.

Пут се даље наставио ка центру Голубинаца где су чланови имали прилику да посете дворац „Шлос“ у центру Голубинаца. Дворац „Шлос“ је подигнут у Голубинцима у другој половини 18. века, према пројекту из 1767. године, аутора Floriana Madocsnyia. Зграду су подигле власти Војне границе за потребе граничарских посада, као „Управну зграду у Голубинцима“ како је записано на плану. Грађевина као непокретно културно добро има статус споменика културе у великом значају. Објекат поседује и историјску вредност, јер је у њему кратко време, 1813. године, боравио Карађорђе. Прва љубав Лудвига ван Бетовена Жанет д’Хонтар (1770), се после удаје преселила у дворац Шлос. Бетовен је пао у очајање. Бетовенов музеј у Бону чува љубавну преписку између љубавника међу којима се налази и Жанетино писмо Бетовену са детаљним нацртом пута до Голубинаца и изгледом дворца Шлос, а на основу кога се претпоставља да је Бетовен бар једном долазио у посету.

Затим су чланови СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарк положили венац на Спомен плочу палих борца и жртава фашистичког терора на згради Основне школа „23. октобар“ у центру Голубинаца. Након обиласка знаменитости овога села за Лаћарце је прииређен свечани пријем у ОШ „23. октобар“ у Голубинцима. Пријему су присуствовали Председник СУБНОР-а Страр Пазова Срем друг Благоје Јекић и чланови руководства Месног одбора СУБНОР-а Голубинци.

Лаћарци су даље пут наставили ка Манастиру или Водици, Св. Марка која се налази у близини села Нових Карловаца, општина Инђија. На овом месту око 1800. године слепи дечак по имену Марко, који је залутао међу њивама наишао је на извор. На том извору су му се према предању указали Пресвета Богородица и Свети Марко. Чобани који су туда наишли са својим стадом били су сведоци чуда, a ово место се од тада зове Водице. Људи из целог Срема почели су да долазе на свето место, повезујући чудесни догађај са јеванђељском причом када је наш Господ Исус Христос подарио вид слепоме од рођења. Црква посвећена Св. апостолу и јеванђелисти Марку је подигнута 1883, a освештао ју је патријарх Герман. Почетком лета 2011. године Црква на Водицама добила је статус манастира Светог Марка. Над извором воде подигнута је мала чесма, a испред је капела скромних димензија. Капелу су подигли свештеник Александар парох из Нових Карловаца са својом супругом Јелисаветом Персидом.

Пут је даље настављен до Сланкамена. Овде су Лаћарци поводом 333.годишњице Битке код Сланкамена положили венац на спомен обележје на брду изнад Новог Сланкамена. У битки је учествовала и Српска милиција од 10 хиљада војника (6400 пешака и 3600 лаких коњаника), а под командом подвојводе Јована Монастерлије, на аустријској страни.

Затим се кренуло према Инђији после паузе у чувеном тржном центру „БИГ фешн аутлет Инђија“ који се налази у Инђији поред пута за Нове Карловце (Сасе). У Инђији су чланови СУБНОР-а Лаћарак посетили: Келтско село и ЗОО парк Коки. Такође Лаћарци су у Инђији положили и венце и то на: Споменик Милунки Савић у спортско-рекреативној зони Инђије „Леје”, на регионалном путу Београд – Инђија, Споменик „Подунавском партизанском одреду“ у строгом центру Инђије, преко пута зграде Општине.