СУБНОР МЗ ЛАЋАРАК НА ТЕМАТСКОМ ПУТОВАЊУ У РУМИ

У среду 30. августа СУБНОР Месне заједнице Лаћарак организовао је тематско путовање за своје чланове у Руму, градско насеље у седиште истоимене општине која се налази у Сремском округу.

Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1546. године. Рума је тада била село средње величине, разбацано дуж обала Борковачког потока. Становници су били Срби, који су се бавили земљорадњом и сточарством, а турским властима плаћали порез. Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковци . Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа. На размеђу две ере, у Срем је по први пут дошла римска освајачка војска. Током година, све бројнији војни логори на овом подручју, полако су се претварали у насеља. После мира у Пожаревцу 1718. године, део Срема у којем се налазила и Рума за наредних 200 година припао је Хабзбуршкој монархији. Када је 1745. године у Срему успостављена Војна крајина, којој је припала и Митровица, барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за терен у непосредној близини села Руме. Тако је 1746. године на месту данашње Руме почело да ниче ново урбано насеље, са широким и правим улицама, које су се секле под правим углом. Први становници су били Срби из околних места и села Руме, као и Немци досељеници из немачких држава. Иако су се бавили различитим занимањима од земљорадње до занатства и трговине, сви становници су били слободни људи, што је за оно време била значајна привилегија. Такође, и сама Рума је имала статус слободне вароши – Трговишта, са правом на одржавање неколико годишњих вашара и недељних пијаца. Већ 1747. године (10. октобра) одржан је први вашар у Руми уз учешће великог броја трговаца и занатлија са свих страна. Барон Марко Пејачевић 1. јануара 1749. године, на скупштини мештана, дао је Руми тзв. „Слободницу”, којом је она и званично постала привилеговано насеље, са својим грбом и печатом. Рума се у то време налазила у залеђини војне границе, у њеној непосредној близини.

Приликом посете Руми чланови СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак су обишли више културно историјских знаменитости:

  • Српско војничко гробље у Руми. Овом приликом су положили венац у славу бораца који су сахрањени на овом гробљу после битке на Легету. Након полагања венца одржан је и краћи историјски час.

  • Гроб „Русская сестра милосердiя Наталiя Берникова“ која је преминула 16. II 1922. године у Руми, а према подацима помагала је рањеницима током Првог светског рата.

  • Спомен обележје стрељаним родољубима у Руми, августа 1942.године, и положили венац. Након минута ћутања одржан је пригодан историјски час. А присутни су се упознали и са историјатом и погледали и остала спомен обележја из Народноослободилачког рата и Ратова деведесетих.

  • Гроб др Жарка Миладиновића. Жарко је рођен 16. јуна 1862. у Ердевику а преминуо је 25. јуна 1926. у Руми. Био је у једном мандату и министар пошта и телеграфа Краљевине СХС. Он је засвао 24. новембра 1918. године у Руми Велики народни збор који су чинили изасланици народних већа (око 700 људи). Овај збор је усвојио резолуцију о стварању јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца и непосредном присаједињењу Срема Краљевини Србији.

  • Српску православну цркву Сошествија Светог Духа познату као „Грчка црква“. На месту старе дрвене цркве која се помиње још 1750. године започела је изградња нове 1836. године трудом богатих трговаца Цинцара, па је позната и као „Грчка црква“. Конципирана је у класицистичком духу, према пројекту Матијаса Фрелиха из Новог Сада. Услед недостатка средстава, радови на изградњи су стали, тако да је иконостасна преграда, за коју је дрворезбу израдио Георгије Девић, постављена 1851. године у недовршену цркву. Радови су настављени тек 1903. године према пројекту загребачког архитекте Хермана Болеа, који се својим еклектичним приступом надовезао на претходни пројекат. Источно од цркве налази се мања грађевина правоугаоне основе са куполом, кроз коју се улази у гробницу породице Максимовић. Гробница је кружне основе. Представу Васкрсења на таваници извео је Урош Предић, који је био ангажован и на изради сликане декорације иконостаса, тронова и певница.

  • Зграду музеја у Руми која се налази се у Главној улици бр. 182, и подигнута је 1772. године за Фрањевачку гимназију. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Саградио је барон Марко Пејачевић, непосредно након преуређења Војне границе.

  • Римокатоличку цркву Уздизања Часног Крста која је подигнута 1813. године и као непокретно културно добро има статус споменика културе од великог значаја, изнад чијег се глвног улаза налази грб породице Пејачевић.

Ово путовање је реализовано у оквиру пројекта „Војна граница у Срему – култура сећања„ који је подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.


СУБНОР Месне заједнице Лаћарак