-пише Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и Центра за истраживање повезаности земаља „пута свиле“

Свет пролази кроз историјски промене. Већина светских нација тежи свету који би био заснован на сувереној једнакости, немешању у унутрашње ствари, слободу избора на путу развоја, као и једнаких шанси и обостраној добробити приликом сарадње. Уствари они хоће демократски светски поредак заснован на међународном праву примењивом на све земље светске заједнице, било да су развијене и војно јаке или не. С друге стране, западне силе, које су по броју нација и земаља у мањини, али високо развијене и војно јаке покушавају да зауставе тренд демократизације у светским односима те да напредују економски, војно и у другим аспектима намећући свој неолиберални, корпоративни систем свима, не поштујући различитости. Уствари они покушавају да наметну своје интересе већини света, да задрже привилегије и хегемонију враћајући се на позиције униполарног светског поретка. Западни центри моћи који су деценијама провоцирали и изазивали нелегалне војне агресије широм света, сада претендују да занемаре нову реалност која је створена мирним путем. Њихова кратковидост и ирационални отпор неизбежним историјским променама извор је највеће опасности са којим се суочава човечанство данашњице.

За свет би било најбоље да отвори очи и јасно утврди праве разлоге садашњих глобалних тензија и конфликата и посвети им се на одговоран начин. Ароганција, наоружавање, игре са употребом нуклеарног наоружања искључења из сарадње тешко могу довести до ма каквог мудрог и рационалног излаза из садашњег немира и неизвесности. Свет се још није опоравио од последица последње рецесије, а светска економија већ улази у нову, много гору од свих претходних у периоду после Другог светског рата. Енергетска криза, двоцифрена инфлација, прехрамбена криза, галопирајући раст трошкова живота већ су постали део реалности. Стотине хиљада малих и средњих предузећа у Европској Унији већ су затворена, што најављује губитке, незапосленост, сиромаштво и невоље. Гледамо реке десетина хиљада људи који протествују на улицама главних градова у Немачкој, Чешкој, Италији и другим земљама, због повећаних трошкова живота. Социјално економски проблеми повезани су са радикализацијом политичке сцене. Недавна промена Влада у Италији, Шведској и неким Балтичким Републикама и другим земљама показују продубљивање социјалнополитичких подела и успон радикалне деснице. Отпор ка доливању уља на ватру у Украјинском сукобу и значајно повећање војне потрошње такође расту.

Пре неколико година лидери ЕУ заузели су политички став „окретања Европе самој себи“, својим интересима, аутономији и идентитету. У овом погледу није много постигнуто од 1999. када је ЕУ направила историјску грешку, попуштајући пред америчким притиском да узме учешћа у војној операцији против Југославије, што је уствари био рат против саме Европе. Данас, упркос свим ранијим обећањима да ће остати привржена својим интересима, аутономија Европе у доношењу одлука, изгледа да је на најнижем нивоу. Тек треба да дође време које ће донети нову генерацију лидера способних да обезбеде реалну аутономију Европи. У међувремену, јединство ЕУ мора ојачати. Дефицит на тржишту енергената и сировина вероватно ће и надаље ометати развој и јединство ЕУ. Мађарски лидер Виктор Орбан понавља позиве јавности да санкције против Русије треба укинути како би се обезбедили енергенти. Премијер Орбан засигурно није сам међу ЕУ лидерима, који не верују у ефикасност и рационалност санкција, нити да су оне једини проблем спорења. Војна помоћ Украјини, провоцира нове масивне миграције, посебно из Африке, а енергетска криза може додатно омести постизање консензуса. Након много година занемаривање такозваног Западног Балкана (Србија, Северна Македонија, Албанија, Црна Гора, БиХ), водеће земље ЕУ (Немачка и Француска) су увучене у наизглед нове иницијативе за стабилност и развој. Као додатак иницијативи званој „Отворени Балкан“, донетој од стране лидера Србије, Албаније и Северне Македоније, Немачка инсистира на сопственом континуитету утицаја у интензивирању иницијативе зване „Берлински процес“.

У мају ове године француски председник Имануел Макрон предложио је успостављање Европске Политичке Заједнице (ЕПЦ), као новог формата за политички дијалог и сарадњу. Први самит ЕПЦ одржан је у Прагу, престоници Чешке Републике, 5-6. октобра на којем су учествовале 43 европске земље и неки посланички клубови (Арменије, Азербејџана и Џорџије). Нелегално отцепљена српска Аутономна Покрајина Косово и Метохија имала је своје представнике (позивањем на резолуцију1244), док Русија и Белорусија нису ни биле позване. Пленарна, као и панел дискусије разматрале су питање безбедности у светлу текућих конфликата у Украјини, санкција, сарадње у енергетском сектору, инфраструктурној повезаности, нових масовних мигрантских криза и других заједничких изазова. На састанку ЕПЦ није донет нити један документ или одлука, осим да се следећи самит одржи наредне године у некој другој земљи.

Промовисање дијалога и сарадње у овом турбулентном времену пуном и нових и старих изазова, претњи глобалном кризом и неизвесношћу, свакако је веома потребно и позитивно. Међутим, да би диалог био продуктиван потребно је решавати узроке турбуленција, изазова и криза. Дијалог, свакако, не сме имати за циљ било чију изолацију, продубљивање проблема, нити подизање нових зидова и међународних подела. Сматрам сасвим логичним, на пример, да се енергетска криза мора решавати дијалогом и сарадњом са произвођачима енергената. Одржива решења тешко да могу бити постигнута кроз наметање цена од стране потрошача. Огромна миграциона криза мора се схватити као последња опомена, подсетник за интензивирање инвестиција и развоја неразвијених земаља. То је далеко боље од репресивних мера и градње челичних зидова на границама држава. Једнако тако је немогуће одржати сигурност и сарадњу без дијалога са Русијом и Белорусијом. У овој фази глобалних промена од пресудне је важности за будућност човечанства да разуме да је ера доминације, хегемонизма и повлашћености завршена, те да су заједнички разговори, партнерства и фер пословање неизбежни услови за напредак човечанства.

ЕУ и САД притишћу Србију већ неко време да умањи, ако не потпуно прекине стратешка партнерства са Русијом и Кином, лажно тврдећи да ове земље шире „малигни утицај“ на Србију и регион. Уствари, САД и ЕУ претендују да Балкан и Србија буду у сфери њиховог утицаја те да, последично, морају следити њихове стратешке интересе, укључујући и стратегију продора на Исток и обуздавање Русије и Кине. Они тврде да Србија, као кандидат, за чланство у ЕУ дели исте вредности са Западом и ако жели да постане члан ЕУ мора подржавати и поштовати заједнчку међународну и безбедоносну политику. Захтева се, такође, да Србија престане са увозом руске и кинеске војне опреме, да Србија природно припада Западу, да пре или касније мора постати чланица НАТО алијансе итд. Ови притисци и уцене интензивиране су недавно са отвореним захтевом да се Србија као кандидат за члана ЕУ мора придружити санкцијама против Русије. Србија се успешно опирала овим притисцима и уценама које су, између осталог, укључиле опасност од суспензије постигнутих приступних преговора. Ово, међу осталим, значи да ће Србија изгубити неке донације, приступ повољним кредитима, помоћ буџету при ублажавању губитака насталих због високе цене коштања гаса и слично. Треба додати и да су сецесионистички лидери у Српској Аутономној Покрајини Косови и Метохији, потпуно под контролом Америке и Европе и да су често коришћени за додатне притиске против Србије и српског живља на КиМ. Поводом Националног дана Кине, српски председник Александар Вучић изјавио је, да упркос свим притисцима са запада, Србија остаје постојан и „челични“ пријатељ Кине, која је подржавала и помагала Србију и у најтежим временима. Председник је нагласио да кинеска предузећа запошљавају преко 20.000 људи и сврстава се међу земље у које Србија највише извози. Поновио је и свој позив да председник Си Ђипинг посети Србију.

Једна од најозбиљнијих последица је текући прекид линија снабдевања и трговине што ће се снажно одразити на Афричке и неке Азијске и друге земље у облику прехрамбене кризе. Србија је већ направила споразуме да снабде неке Афричке као и друге земље са пшеницом, кукурузом и уљем из робних резерви. Додатно, српски произвођачи семенске робе годинама су стекли позитивна искуства са производњом семена у Африци, посебнио Замбији и Анголи, што се сада може проширити и на сарадњу са другим земљама укљученим у развој Африке, као што су, примерице, Кина, Русија и Бразил. Уз то је потребно да се уложе додатни напори како би се обезбедило ђубриво за земље Африке и створили основни услови за узгој кукуруза, пшенице и других житарица.

Историјска достигнућа Кине у вођењу ЦПЦ стратегије реформи, отварају пут иновативном развоју и трајним основама за остварење другог вековног циља; од изградње модерне социјалистичке земље у сваком погледу, до усредсређености на нова очекивања грађана.Кинески пут изградње социјализма, са свим особеностима, чврсто води према даљој модернизацији Кине и подмлађивања кинеске нације. Истовремено, социјално-економска, научна, технолошка и културна достигнућа Кине представљају важан допринос у изградњи друштва са заједничком будућношћу човечанства и разменом глобалних искустава.

Кина је 2022. довршила изградњу умерено напредног друштва у свим областима и кренула на велики пут развоја у модерно социјалистичко друштво које је просперитетно, јако, демократско, унапређено у области културе, хармонично и привлачно. У свом напредовању кинеска стратегија отварања и сопствених реформи ће, без сумње, досећи даље и дубље у промоцији међународне сарадње по принципу узајамне користи.

Кинеска стратегија изградње социјализма по аутохтоном моделу омогућила је Кини успех без преседана у социјално – економском, научном и културном развоју. Кина деценијама остварује највећи раст БДП-а, брзо имплементирајући најновије технологије четврте индусријске револуције, укључујући и 5Г мрежу, као и развој екологије. Та стратегија учинила је Кину перјаницом развоја Азије и најважнијег појединачког доприноса расту глобалног БДП-а. Већег него што је допринос ЕУ, САД и Јапана заједно. Кина је постала лидер у светској трговини и друга најјача светска економија. Истовремено, Кина је јединствена земља која је елиминисала сиромаштво десетина милиона својих грађана и у исто време помаже другим нацијама у ублажавању сиромаштва. Најбоља илустрација кинсеке солидарности и подршке најсиромашнијим државама јесте одлука да се одрекне добити у 23 безкаматна кредита одобрена афричким земљама 2021. године.

Тако је Кина постала светао пример конструктивног и одговорног члана светске заједнице који приступа развоју и прогресу кроз интеракцију, сарадњу и солидарност са другим земљама и нацијама. Ако се више мање сви слажу да су мир и сугурност недељиви, тада се логички морамо сложити да су развој и просперитет такође недељиви. Ако се безбедност појединих земаља не може и не сме обезбеђивати на рачун безбедности осталих, развој и благостање одређених земаља не може се базирати на рачун развоја и благостања других земаља, најмање кроз коришћење силе и незаконитих злоупотреба природних ресурса мање развијених и војно слабијих земаља. Лекције из глобалне финансијске и економске кризе 2008-2012, борба против пандемије КОВИД-а 19, једнострано наметање санкција, не може се заборавити, погрешно разумети и интерпретирати. У глобалном међусобно повезаном и међузависном свету нико није самодовољан, изузет и свемогућ. Глобалне несреће, изазови и циљеви треба да се решавају заједничким, координисаним приступом. Сви су до сада морали да науче да ароганција, подизање нових оградда и зидова једнострано уведених санкција увек имају повратни удар.

У овом периоду многих глобалних изазова, растућих ризика од конфронтације и конфликата Кина појачава конструктивне напоре за дијалогом и мирним договорима око свих спорних питања, поштовањем међународног права и механизама Уједињених Нација. Док неки међународни, политички, економски и војни савези појачавају наратив наоружавања, сукоба, подела и санкција, Кина води политику дијалога, сарадње, развоја у обостраном интересу. Самит БРИКС-а у Пекингу у јулу ове године као и SCO самит у Самарканду, у септембру, изнедрили су усвајање конструктивних финалних докумената. Ови документи су 2 најзначанија доказа позитивне и одговорне политике Кине и њених партнера.

Право свих нација да слободно бирају путеве социо-економског и културног развоја, као и сопственог система власти један је од основних принципа мирољубиве коегзистенције. У пракси ово подразумева пуно поштовање специфичности сваке нације, поштовање њиховог историјског наслеђа, културе, достојанства и свеукупног историјског искуства. Овакав приступ је компатибилан са универзалним вредностима слободе, достојанства и самопоштовања. Ако човечанство жели да опстане и напредује не смеју се давати модели са било које стране, какав пут развоја и социо-економског система би био подесан за друге нације. Слобода избора путева социо-еконмског развоја не може бити замењена и наметнута готовим моделима, а посебно не системом либералног корпоративног система који је, видљиво, исцрпио сваку могућност за напредак човечанства.

Демократија није роба да би се извозила од стране развијеног Запада, претежно колонијалним и неоколонијалним подручјима, како би се развио Исток и Југ планете. Такозване обојене револуције представљене од западне пропаганде као демократизација и одбрана људских права, уствари нису ништа друго до алати експанзије западне доминације и хегемонизма. Стварни циљеви оваквих „извозника“ увек су били усмерени на експанзију контроле и искориштавања природних и људских ресурса (енергије, стратешки важних минерала, тржишта и инфраструктуре) других земаља са циљем да се обезбеди екстра профит као основа за осигуравање све мање одрживог, мултинационалног корпоративног либералног система. Чак иако се демократија и људска права узму за номиналну вредност, треба видети како ове вредности функционишу у свакодневици такозване демократије, односно „политике запада“ који претендују да их наметну. У многим земљама социјалне и друге форме дискриминације су системске карактеристике „демократских“ инситуција, као нпр. парламенти који само изглсавају одлуке донете иза политичке позорнице од стране малих, затворених групација, којима учестало доминира војно – индустријски корпоративни сектор.

Кина је постала кључни фактор у борби за праведан свеобухватни светски поредак базиран на једнакости свих нација као и на принципима немешања у унутрашње политике других земаља. Поштовањем ових принципа у пракси Кина је стекла блиска пријатељства и поуздане партнере у обострано корисној сарадњи широм планете. У овом погледу Кина, Русија и друге земље растућих економских потенцијала постале су лидери новог мултиполарног, свеобухватног и праведног светског поретка.

Настављајући да подржава систем Уједињених нација, који је од виталног значаја за мир, сигурност и развој, Кина је постала водећи фактор нових демократских и свеобухватних институција и организација, као што је Шангајска организација за сарадњу, БРИКС, Нова развојна банка, Азијска банка за инфраструктурни развој. На исти начин, председник Кине и генерални секретар Комунистичке партије Си Ђипинг изложио је 2013. године иницијативу под називом „Глобални појас и пут“ за развој модерне глобалне инфраструктуре, глобалне међуповезаности и глобалног економског развоја у БРИ. Кина плус 17 ЦЕЕЦ оквира за кооперацију постао је интегрални део БРИ. БРИ је постао јединствена, свеобухватна глобална интеграција отворена за све без икаквих рестрикција или политичких услова. Верујемо да ће надолазећи двадесети Конгрес комунистичке партије Кине појачати БРИ и Кину + 17 ЦЕЕЦ, као оквир сарадње на дуге стазе и одговор на глобалне потребе развоја, социоекономске изазове, укључујући глобалну економску рецесију која се назире. Истовремено, БРИ ће наставити да служи циљевима као што су мир, мирно решење за све проблеме, супротстављајући се сваком виду сукоба, доминације и хегемонизма.

Србија и Кина су традиционални пријатељи и блиски сарадници у свим сферама билатералне, мултилатерарне и међународне сарадње. Деле исте циљеве; мир, дијалог и сарадњу на основама обостраних интереса. Подржавају једна другу на међународним састанцима, бранећи основне и заједничке принципе суверенитета, територијалног интегритета и немешања у унутрашња питања. Србија подржава јединствену политику Кине која подразумева Тајван као њен саставни део, а Кина подржава српску политику према Косову и Метохији као свом сопственом делу. Председник Си Ђипинг посетио је Србију 2016. године. Ова државничка посета Србији на највишем нивоу постала је камен темељац свеобухватне стратегије партнерства између Србије и Кине. Потписан је велики број међудржавних споразума који су већ имплементирани. Данас је Кина један од најважнијих партнера Србије. Кинеске компаније воде највеће фабрике челика и највеће руднике бакра и злата у Србији. Кинези граде мостове, фабрике, електране и стотине километара модерних аутопутева повезујући Србију са другим земљама региона. Кинеске компаније граде брзу пругу Београд-Будимпешта чији део Београд –Нови Сад је већ у функцији. Две земље су узајамно укинуле визни режим за грађане, а у току су преговори да се укину и царинске таксе до краја ове године. За даље приближавање људи и интензивирања протока роба Кина је недавно у Београду изградила највећи и најлепши Културни центар у овом делу Европе.

Подсећамо, такође, на велики допринос Кине у глобалној борби против пандемије КОВИД-а 19. Иако се још бори за стављање пандемије под контролу у својој држави, кинеска Влада се ангажовала у многим земљама широм света, посебно земљама у развоју, несебично им помажући да зауставе пандемију. Ово је још један светао пример кинеског разумевања и солидарности са другим нацијама. Србија ће заувек памтити велику помоћ и подршку Кине у периоду пандемије. Кинески доктори и медицински експерти радили су „руку под рурку“ са српским докторима по целој Србији, спашавајући животе нашим грађанима. Захвални смо и за 2 лабораторије за тестирање и једну фабрику за производњу вакцина којима је Кина снабдела Србију.

Кина је, такође, постала и стратешки партнер ЕУ у погледу Кина + 17 ЦЕЕЦ оквира кооперације, као мост економске, техничке и културне сарадње између Азије и Европе. Овај облик сарадње је обострано користан и доприноси ублажавању неуједначеног развоја између Истока и Запада Европе. Текућа нестабилност у Европи не сме бити изговор за ма какво успоравање сарадње. Управо супротно, шира сарадња и појачани напори да се елиминише прекид токова размене добара је у заједничком интересу и Кине и ЕУ. Интерес је свих да се отклоне узроци дестабилизације и да се ствари врате у нормалу. У том погледу, Србија као активан учесник у Кина + 17 ЦЕЕЦ оквиру сарадње, сигурно ће одиграти позитивну улогу.

Србија и Кина имају исти приступ текућим дестабилизационим процесима. Обе подржавају решење свих проблема на миран начин путем дијалога, који да би био успешан, мора именовати узроке нестабилности. Обе земље су против сваког облика експанионизма, изузетности и хегемонизма. Нови мултиполарни и демократски светски поредак мора се темељити на сувереној једнакости, територијалном интегритету и принципима мирне коегзистенције. Обе земље мир и сигурност сматрају неупитним основама за глобални развој и напредак. Да би се избегли шири конфликти у погледу развојних циљева УН до 2030. године, принципи једнаке безбедности свих земаља морају бити враћени у функцију и потпуно поштовани у пракси. Нове поделе, нови блокови, нова поравнања, нове завесе и зидови тешко да могу одговорити потребама и тежњама човечанства.

У том погледу, придајемо највећу важност и пуну подршку Глобалној Развојној Иницијативи (ГРИ), као и Глобалној Безбедоносној Иницијативи (ГСИ) од стране генералног секретара Комунистичке партије и председника Народне Републике Кине Си Ђипинга. Ове иницијативе одражавају саму суштину кинеске мировне стратегије, свеобухватног развоја и сарадње. Без сумње они су пробудили велике наде у светској заједници, да су даља сукобљавања и ризик од глобалног конфликта избегнути. Најбоље место за наставак и ојачање овалвих напора јесте ОУН као универзално и незамењиво место мира и безбедности. Уједињене нације су нам свима потребне као јак и ефикаан систем безбедности, а не као игралиште за политичке злоупотребе.

Чланак председника Беофорума Живадина Јовановића, под насловом Facing Reality and Addressing Causes, објављен на енглеском и кинеском језику у еминентном и глобално утицајном часопису China Investment.