Огромна је важност међународне и међурегионалне сарадње када је област неговање културе сећања у питању.

У све већој магли фашизма и ревизије историје од стране оних којима није у интересу да се иста сачува, пред нама је тежак пут борбе за очувањем идентитета нашег народа а кроз очување идентитета самог Балкана. Ипак, на том путу нисмо сами.

Поводом рада на пројектима “Стазама наших предака“ и  “Архив”у  августу 2023. године, делегација СУБНОР-а општински одбор Александровац била је у радној посети организацијама и институцијама са територија Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Председница СУБНОР општински одбор Александровац Катарина Петковић је посету Босни и Херцеговини отпочела у Сарајеву и на ову тему разговарала са замеником председника СУБНОР-а Сарајево, господином Ибрахимом Чомићем.

Упознао нас је са планом и програмом  рада ове организације који се ослања на стубове  обухватајући сарадњу у оним  областима које представљају чување архивске грађе протеклог времена, претежно са ових простора али и шире.

У  разговору са председником организације господином Мирсадом Ћатовићем сложили смо се да су у наредном периоду усмерења и отвореност за сарадњу на нивоу Балкана, кључна када је култура сећања у питању.

У сарадњи са Савезом за српско-руски друштвени дијалог “КОС” СУБНОР Србије је започео пројекат “Стазама наших предака “ који у сарадњи са образовним институцијама, кроз објектив школа представља Републику Србију кроз регионе.

Повезивање са Србима у региону, дијаспором и одржавање везе са матицом кроз очување баштине нашег народа је први корак очување историје и повезивању потомака са својим коренима. Како су у питању школе у којима се учи руски језик, сарадња са Руском Федерацијом се продубљује и у овој области.

Поводом тога,  посетили смо Амбасаду Руске Федерације у Сарајеву и представили активности које са собом пројекат носи. Сагледане су поставке изложбе као и узајамна тежња да се спомен обележја на територији Балкана мапирају када је ова земља у питању.

Катарина Петковић је изразила захвалност на доброј и историјски дугој  сарадњи руског и српског народа  када је овај сектор у питању.  Састанку је присуствовао  секретар Амбасаде Руске  Федерације у Босни и Херцеговини, Јуриј Микушев и том приликом истакао важност оваквих пројеката за развој односа између наших земаља и наших народа.

Посета Далмацији је усмерена мапирању спомен обележја кроз православни сегмент са територије Републике Хрватске са акцентом на Далмацију, Дубровник и Загорје.

Градоначелник општине Градац, Матко Бурић је указао на чињеницу да се све више јавља потреба да се очување спомен обележја увршћује  у поставке и понуде кроз посете  општина и градова и да је потреба за очувањем истих, на територији места где се налазе од значаја за све. Такође, тешња сарадња са Министарствима под чијим је ингеренцијама одржавање спомен обележја  је нешто што умногоме доприноси међународној сарадњи  кроз заједничке пројекте усмерене култури сећања.

Тим поводом посетили смо мало место, надомак Граца, Грнченик одакле је својевремено кренуо Први партизански одред. Иван Ждерић, родом из овог села, показао нам је таблу у чијем подизању је учествовао и његов отац, Мате Ждерић и упознао нас са историјским  чињеницама из овог краја. Наиме, овде су се формирали одреди за целу Неретванску линију где је један одред деловао на подручју Биокова, а одатле  на Сутјеску и даље на фронтове. 

Са писцем и новинаром Милком Пеком из Граца смо разговарали о пројекту који се тиче спомен обележја са територије Далмације али и православних споменика у оквиру сарадње на мапирању истих у оквиру пројекта са академиком и ваздухопловнoм новинарком Радмилом Тонковић. Кроз свој рад а у сарадњи са општином Градац, један је од мештана који се труди да се спомен обележја са ове територије обнове, и историја једног времена кроз њих сачува.

У оквиру посете Макарској ривијери, господин Тончи Пивац, председник САБА за овај регион нас је упознао са планом и програмом рада ове организације у оквиру меморијала. Изражене су исте тежње сарадње код неговања културе сећања, и тражење оних тачки које спајају и  могу да допринесу томе.

СУБНОР Србије је у свом раду препознао потребу јачања питања меморијала на нивоу Републике Србије, поготово кроз активности градских и општинских одбора. Али исто тако, велику улогу има сарадња и умрежавање са земљама у окружењу.

Чувајући спомен обележја чувамо историју једне земље. Чувајући историју Балкана, чувамо идентитет народа који га представљају.

Разлике које нас окружују и историјска сагледавања која нас раздвајају су нешто што не треба да подлеже ревизији сећања.

Тачке спајања почињу оног момента када очување културе сећања постане  заједнички приоритет код свих. Архив Балкана је само један.