Током Другог светског рата 1943. године мађарски Судски затвор у Шатораљаујхељу постао је Казнени завод Врховне команде Мађарске војске за политичке осуђенике. У октобру 1943. године у новооснованом затвору било је око 150 југословенских политичких осуђеника из Бачке и мања група из Међумурја и око 250 затвореника из Мађарске, Чехословачке, Румуније и Украјине.

После немачке окупације Мађарске у марту 1944. године и преузимања команде над репресивним системом, а уверени да ће нова власт извршити ликвидацију политичких затвореника затвореници Шатораљаујхеља донели су одлуку да изврше бег из затвора. Идеја је била да се разоружа затворска стража и да се у организованим наоружаним групама ослобођени затвореници прикључе партизанским групама који дејствују у оближњим карпатским шумама.

Покушај бега изведен је 22. марта 1944. године, али се завршио трагично. Подигнута је оптужница против 45 политичких затвореника, међу којима је било четворица Мађара, два Румуна и један Словак. На суђењу 6. априла 1944. год. њих 13 је осуђено на смрт вешањем, а над 11 је истог дана извршена пресуда. Остали су предати редовном суду. На јесен 1944. год. сви затвореници предати су немачкој СС команди.

Тела убијених учесника у побуни сахрањена су у заједничкој гробници на „Тргу хероја“ у центру града. На мермерним плочама уклесана су имена 61 погинулог борца за слободу. Мађарски скулптор Керењи Јене израдио је 1948. год. споменик младог борца у окршају са орлом, првобитно назван „Партизан из Шатораљаујхеља“, а данас познат као „Младић у борби са орлом“.

На Тргу хероја у Шатораљаујхељу одржана је традиционална свечаност обележавања годишњице побуне политичких затвореника. Потпредседник Мађарске борачке организације (МЕАС) Миклош Пустаи одржао је говор и положио заједнички венац у име представика МАЕС и СУБНОР-а АП Војводине.