САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 827242Укупно посета:
  • 2583486Укупно прегледа:
  • 3Тренутно посетилаца:

У борби против фашизма били смо заједно

Председник СУБНОР-а Србије проф. др Миодраг Зечевић и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин, обратили су се јавности поводом Деветог маја

 

Миодраг Зечевић

Александар Кoнузин

„У борби против фашизма били смо заједно“ – овако гласи натпис на споменику који је подигнут у децембру 2010. године на Поклоној гори у Москви. Он представља прецизну копију Меморијала споменика Славе, посвећеног Победи у Великом отаџбинском рату, који је својевремено подигнут у грузијском граду Кутаиси и који је пре неколико година уклоњен према одлуци актуелних власти Грузије.

Пролазе године, деценије, брише се сећање, одлазе учесници Другог светског рата, нестају послератне традиције. Скрнаве се гробнице ослободилаца од фашизма, уништавају се споменици, прећуткује се ко је ратовао на страни фашиста, појављују се неонацистички покрети… Штошта одлази у заборав: хероји, победе, порази, заједничке операције, злочини нациста и њихових савезника, заједничко историјско наслеђе. Ветерани су изложени кривичном гоњењу, остракизму. И опет се повампирује оно против чега су се борили милиони људи – фашизам. Чак се и познате јавне личности не стиде да се представљају као нацисти, да испољавају симпатије према њиховим вођама. „Мајн Кампф“ је поново на рафовима продавница.

 Покушаји да се историја ревидира на Балкану

Фашизам мутира, поприма нове форме постојања. Управо због тога очување антифашистичких традиција, супротстављање изобличавању историје рата и његових резултата представља данас један од најзначајнијих друштвених задатака. Он је директно везан за садашњи живот. Историјски опортунизам изазива искушење да се ревидирају догађаји и нашег доба, између осталог и на Балкану. Ради тренутне коњуктуре, „политичке сврсисходности“, усконационалних интереса. На штету истини, жељи људи да нађу мир у души и међу народима.

У данашњем свету од принципијелног значаја је резолуција коју је 19. децембра 2011. године усвојила Генерална скупштина УН, и која је насловљена овако: „Недопустивост одређених облика праксе које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетрпељивости са њима у вези.“ Руски нацрт резолуције против хероизације нацизма подржале су 134 државе, 32 делегације биле су уздржане, а 21 је гласала против. Земље ЕУ су биле уздржане или гласале против. Став су објасниле „европском солидарношћу“.

Чудно изгледа солидарност која крши принципе УН, иде на уштрб антифашистичком темељу савремених европских вредности. Као и прошле године, Србија је међу првима подржала руски нацрт Резолуције.

 Вредно поштовањa

Генерална Скупштина УН изразила је забринутост због тога што се у неким државама прославља нацистички покрет, као и бивши чланови организације „Вафен-СС“. Велику бригу изазива то што се постављају споменици и меморијали, организују манифестације које славе нацистичку прошлост, нацистички покрет и неонацизам, њихове чланове, а оне који су ратовали против антифашистичке коалиције и сарађивали са нацистичким покретом називају учесницима национално-ослободилачких покрета. Изненађује чињеница да на балканском простору, који је натопљен крвљу жртава фашистичких злочина, ничу неонацистички покрети „националног поноса”.

У поменутој резолуцији изражена је забринутост због „непрестаних покушаја скрнављења или рушења споменика подигнутих током Другог светског рата, као и нелегалне ексхумације и преноса посмртних остатака таквих лица“. Нажалост, и споменик совјетском војнику на меморијалном комплексу у Меморијалу  ослободиоцима Београда био је скрнављен од екстремиста.

Служи на част српској јавности то, што је у земљи очувана јака антифашистичка традиција. Вредно је поштовања то, што се током последњих година на државном нивоу поново обележавају Дан победе 9. маја и годишњица ослобођења Београда од фашиста. Тих датума на гробове хероја њихова жива браћа по оружју полажу венце, као и захвални потомци. Одржавају се церемоније у знак сећања на жртве фашизма, међу којима су биле многе стотине хиљада Срба.

Крагујевац је у истом реду са француским Орадуром, чешким Лидицама, белоруском Хатињу. У октобру 1941. године уништено је све цивилно становништво руског села Хацуњ. Као и у Крагујевцу за једног немачког војника стрељали су стотину Словена. После „дисторзије“ почетком века, улицама српске престонице враћена су имена хероја Југославије – совјетских војних заповедника маршала Толбухина и генерала Жданова. Булевар на Новом Београду носи име Црвене армије. У част ослободилаца земље преименоване су улице и у другим местима Србије. Обнављају се, а у низу случајева се и поново подижу споменици совјетским војницима и њиховим југословенским саборцима. На њихово отварање долази велики број људи – и одраслих и деце.

 Приврженост антифашизму

Радује то што се у српској штампи појављују материјали са објективним оценама неједноставних процеса и догађаја у свету и у Србији, који се односе како на предратну историју, тако и на период Другог светског рата. Огроман антифашистачки рад обавља СУБНОР. Дугујемо свима који су ратовали протав фашистичких освајача.

Враћамо се на резолуцију Генералне скупштине УН – она нема обавезујући карактер, али апелује на високе моралне и општељудске вредностн. Очување антифашистичке традиције, борба против хероизације фашизма треба да се спроводи на свим нивоима – глобалном, државном, друштвеном и личном. Свако од нас носи велики терет одгаворности пред будућим генерацијама. Одржавање историјских предавања, округлих столова, семинара. манифестација уз учешће ветерана, писање књига и чланака о Другом светском рату – све ово су својеврсни споменици нашег заједничког наслеђа који омогућавају да се овековечи сећање на оне који су дали животе за нашу садашњост и будућност. Приврженост Србије и Русије антифашистичким традицијама даје увереност у то да ће на нашим заједничким меморијалима Славе увек стајати: „У борби против фашизма били смо и бићемо заједно“!

Print Friendly, PDF & Email
Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро са ветром
06:4416:04 CET
ПетСубНед
min 3°C
11/4°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2020. износи 1.000 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2020.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.