Недалеко од Бујановца, изнад села Врбан поред постојећег споменика, а у организацији Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, одата је почаст погинулим борцима Врањског партизанског одреда „Сима Погачаревић“, који су пре равно 80 година у неравноправној борби са Бугарским фашистима дали најдраже што имају, своје животе за слободу и боље сутрашњицу својих потомака.
Поред руководства Општинског одбора СУБНОР-а Бујановца, овом јубиларном скупу присуствовали су и чланови Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа, чланови Градског одбора СУБНОР-а Врања, као и чланови Општинског одбора СУБНОР-а Сурдулица, на челу са почасним председником Драгољубом Манићем. Одавању почасти присуствовао је и Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије, који је скуп поздравио у име председника СУБНОР-а Србије, генерала Видосава Ковачевића.
Посебно је вредно пажње да су два унука погинулог борца у тој бици, Драгобрата Јанковић, из Сурдулице, Сава и Војислав Јанковић, за ту прилику допутовали из Пољске, Варшаве, да се поклоне сенима свог деде и одају почаст полагањам цвећа. Обојица су факултетски образовани, један је дипломирани економиста а други дипломирани правник. Да гаје културу сећања на своје претке, васпитавао их је отац Драгослав, дошавши заједно са њима, у својој 81. години живота. Несвакидашњи гест вредан пажње и сваке похвале.
Одавању почасти присуствовао је и Владимир Стојановић, из Масурице, син погинулог, у бици на Врбану, Мирка Стојановића.
Кратак реферат о формирању и борбама Врањског партизанског одреда „Сима Погачаревић“ и о самој борби овог одреда на Врбану говорио ново изабрани председник Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац Димитрије Димитријевић. Истакао је формирање одреда од бораца из Врања и са југа Србије 18. септембра 1942. године, у шуми Јасеновац на планини Варденик, близу Сурдулице, а за његовог команданта постављен је легендарни Живојин Николић-Брка. Политички комесар је био Душан Девеџић-Жика, а заменик команданта Владан Тасић-Бошњак. У самом одреду било је 36 бораца и он је одмах по формирању кренуо из Вареденика на Карадак, на обронке Скопске Црне Горе, да би успоставио везу са македонским партизанима и преда им пет пушкомитраљеза. У току маршевског покрета Одреду су, информацијама о окупаторским снагама и покретима, помагале партијске и скојевске организације у Врању, Бујановцу и Прешеву. Стигавши у село Врбан, у близини Бујановца, одред се прописно улогорио изнад села, а руководство, на челу са командантом Живојином Николићем-Брком, сишло је у село, настањено у потпуности албанским становништвом. Командант и комесар одреда одржали су окупљеним сељанима кратке говоре о заједничкој борби за слободу и бољем животу сутрашњице за све, без обзира на веру и националност. Након тога су Албанци испољили срдачност и помогли борцима одреда у прикупљању хране и одеће. Расположење мештана је било такво да су испратили руководство одреда до краја села и помогли у ношењу хране и друге опреме. Међутим, у том селу је било и балиста, те је један од њих у току ноћи отишао у Бујановац и дао бугарском окупатору поверљиве податке о месту где се одред налази и његовом бројном стању, а на лицу места је довео цео бугарски батаљун јачине 700 војника, који је извршио ноћно опкољавање Одреда. У саму зору је на препад је убијен стражар и отпочела неравноправна борба на живот и смрт. Без обзира на сам фактор изненађења и бројности непријатеља, одред је успео да се подели у две групе и изврши пробој.Једна група се пробила из села Врбана ка Врању и Црној Трави, а друга група ка Карадаку.
У овој крвавој, неравноправној и веома храброј борби на Врбану, Врањски партизански одред „Сима Погачаревић“ претрпео је велике губитке. Погинуло је 10 бораца : Владимир Тасић-Бошњак, заменик команданта, Ћипра Станковић, Драгобрат Јанковић, Мирко Стојановић, Новица Дојчиновић, Бора Филиповић, Велимир Митић-Веца, Стојан Стаменковић, Велимир Митић и Веља Станојевић. Партизанка Бранка Јовић је заробљена и после великог мучења, депортована у логор у Бугарску. Бранка је успела да сва мучења преживи и дочека слободу.
Председник Скупштине СУБНОР-а Србије и Окружног одбора Пчињског округа Мирољуб Стојчић, у свом надахнутом говору, истакао је велику радост и захвалио потомцима који су због ове почасти својим погинулима прецима превалили велики пут, уз константацију да „Култура сећања не познаје никакве границе“. О самој бици и даљој борби против фашизма он је напоменуо да губитак ових бораца одред није лако преболео, али је захваљујући храбрости бораца очувао одважност, виталност и даље омасовљавање
Борба на Врбану није била пораз већ позив за нове борце који су у све већем броју почели да пристижу и већ у јануару 1943. године одред је бројао 70 бораца који су успешно изводили борбе на Југу Србије, истакао је Стојчић.
Миодраг Велиновић