Вечно сећање

ТАЈ ПЛАМЕН НИКО НЕ МОЖЕ  УТУЛИТИ

Тачно у подне, 24.марта 2013, у београдском Парку пријатељства, непосредно код ушћа Саве у Дунав, положени су венци и букети разнобојног цвећа на споменик ВЕЧНИ ПЛАМЕН у знак сећања на све жртве злочиначке агресије НАТО пре четрнаест година.

Више стотина грађана опкупило се да ода пошту недужним цивилима и храбрим браниоцима који су 78 дана одолевали мучком ракетирању само технички надмоћно јачег нападача из 19 земаља учлањених у северно-атлантску војну организацију предвођену Америком и Европском унијом.

Бели споменик висок 30 метара, на врху са бакљом тешком пет тона, подигнут је у јуну 2000, на годишњицу завршетка натовске агресије, а пламен су, непосредно по октобарском преврату, угасиле новопостављене досовске власти и чак запретиле да ће обелиск порушити.

Крајње вандалски обећање није, ипак, остварено, мада се споменик – трајна тужна успомена на нецивилизацијски акт НАТО – одржао у девастираном стању до данашњих дана, мада сада делује у визуелном спољном смислу нешто пристојније захваљујући акцији неких органа и Клуба генерала и адмирала.

На споменику још стоји табла са речима великог песника Бранка Миљковића:

”ДОМОВИНИ

И кад би ме убили,

волим те”!

Кризним штабовима досовског конгломерата, присталицама и аплаудерима натовске алијансе, такви и слични стихови, патриотизам и истинско родољубље, правда и слободан човек, очигледно су боли очи у развијању њиховог поимањања демократије.

Коме сада и зашто смета споменик жртвама агресије на Ушћу у Београду?

Пламен који постоји, на врху белог поносног обелиска, у дугогодишњем Парку пријатељства, никад нико, па макар и силом, очигледно не може да утули.

На споменик су, иначе, положени венци десетина разних организација и удружења, породица убијених и настрадалих, појединаца, Скупштине општине Нови Београд, а делегацију СУБНОР-а Србије сачињавали су председник проф.др Миодраг Зечевић и чланови Председништва др Мирољуб Васић и Душан Чукић.

На Ушћу је цвеће положио и амбасадор Белорусије Чушев, као и на Ташмајдану где се налази споменик убијеној деци током бомбардовања. Ту су, поред осталих из разних удружења и дипломатског кора и потом одвојено ресорног Министарства, венац положили и чланови руководства СУБНОР-а Србије Јелисавета Миловановић, Драган Вучићевић и Милош Богићевић.

На оба споменика су дошли и многи млади људи, девојке и младићи, што посебно радује јер се прошлост не сме заборавити због будућности.