Уз присуство државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Антића, представника Војске Србије, војних изасланика амбасада Русије и Француске, патриотских удружења, свештенства Српске Православне Цркве код Споменика Војводи Вуку на Топличином венцу у Београду одржан је помен војводи поводом 106 година од погибије.
Војин Поповић потпуковник Војске Краљевине Србије, познатији као војвода Вук први је српски добровољац. Одважан ратник који је највећу пажњу посвећивао обуци својих војника, како би у окршајима са Турцима, Бугарима, Аустроугарима имали што мање губитке.
Иако строг старешина био је омиљен међу својим борцима па и шире. Одважан командант који је командовао „за мном“ а не „напред“. Савременици су га описали као јунака који је вредео више него дивизија. Онога дана када је погинуо, свима се чинило да је са њим умрла и Србија. Колико су га његови војници волели, говори и писмо једног војника упућено породици: „И смрт ће сама моја бити немоћна да ми стиша бол за таквим дивом какав је био Војвода Вук“.
Вук је нарочито инсистирао на честитости својих војника бранивши им да било шта узимају од цивилног становништва без његовог знања и без надокнаде. Најстрожије им је забрањивао контакт са женским светом, сматрајући да српски војник мора да чува част и образ Војске Краљевине Србије.
Слободно се може рећи да је војвода био први српски добровољац који је у своје јединице примао искључиво најодважније и најспремније ратнике, тражећи беспоговорну послушност и лавовску храброст.
Он је са својим људима учествовао свугде где је било најтеже, где се знало да се жива глава извући не може. Тако је и он јуначки страдао са само 36 година остављајући завет какав треба да буде српски војник.
Његова јединица је последња прешла Албанију, а прва је поново загазила на српску земљу почетком пробоја на Солунском фронту.
Достојанствену атмосферу скупа увеличао је државни секретар Зоран Антић надахнутим говором, као и генерал Милорад Ступар оснивач и први командант 72. специјалне бригаде.
Све делегације положиле су цвеће и ловорове венце, а у име председника СУБНОР-а Србије цвеће је положио његов секретар Станислав Рескушић.
