Управни одбор Удружења „20. децембар“ из села Вранића надомак Београда обратио се саопштењем поводом годишњице трагичног догађаја који се одиграо 20. децембра 1943. године у овом селу уз Ибарску магистралу када су четници Авалског корпуса на бруталан начин побили 71-ог мештанина, кривих само због тога што су их сматрали родољубима и симпатизерима масовног народноослободилачког партизанског покрета. Саопштење преносимо у целости.

„Има дана у прошлости Вранића који ће заувек бити урезани у колективно сећање било да се памте по доброти и лепоти или по страдању и несрећи. Један од таквих дана је свакако тај други дан светога Николе 1943. године који је обележен реком проливене крви невиних грађана нашега села. Тог двадесетог децембра припадници равногорског покрета, тачније први батаљон, Посавске бригаде Авалског корпуса, остави за собом крвави траг на стази смрти који је тешко схватити и рационално разумети а немогуће заборавити. Те кишне децембарске вечери, четници су, подељени у три групе, буквално уништили 14 породица и извршили још 5 појединачних убистава. Од 68 жртава из те ноћи ужаса 35 су биле жене и деца. Једанаесторо деце до 15 година старости од којих и двоје деце у колевкама. Мали Љубомир Пантић од годину дана и још млађа Катарина Илић стара само 5 месеци. Четири младе девојке су силоване пред породицом па заклане заједно са њима. То су: Митровић Дикосава од 16  година, Радосављевић Јованка 16 година и сестре Матић Анђелија 18 година и Матић Катарина 20 година старости.

Све страдале породице су тако опљачканe да комшије и родбина нису имали сутрадан у шта да обуку пострадалe и припреме их за сахрану.

Карактеристика тог језивог злочина је свакако невероватна свирепост и острашћеност мржњом непосредних извршилаца. Крвници су уживали у мукама својих невиних и на спавању препаднутих жртава. Шенлучило се и певало над мртвим телима, јело се и пило у кући Пере Матића скоро до зоре уз свирку и песму. Вранић зна и памти сваку жртву из те ноћи четничког лудила али и скоро све кољаше који учинише овај масакр. 

Удружење „20. децембар“, које је својим именом отргло од заборава тај дан и датум у свом програму има обавезу и задатак да сачува истину о страдању житеља Ванића у оба светска рата а и у ратовима деведесетих. Преко петстотина становника Вранића налази се поименично на спомен дому у центру села који су дали своје животе за слободу и част своје домовине а ми из удружења, као и сви часни и добронамерни људи, немамо право да то заборавимо. Кажемо добронамерни јер има и оних чије намере нису ни људске ни часне јер покушавају лажима, обманама, измишљеним причама и фалсификатима да баце сенку сумње на догађаје и страдања наших суграђана. Те несхватљиве и небулозне лажи иду дотле да се потпуно избрише или бар умањи четнички злочин у Вранићу. Они причају о некаквим страдалим рањеним четницима, који једноставно не постоје, о наводно једном случајно страдалом детету, а било их је једанаесторо, о партизанима пресвученим у четнике, а заборављају да су 14 страдалих породица управо биле партизанске. Они тврде без срама и стида да је број страдалих у Вранићу вишеструко мањи, па да су комунисти после рата кажу, цитирам: додавали број страдалих онолико колико је то њима одговарало. То значи да Вранић није знао 21. децембра ујутру да преброји жртве или да су припадници партизанских јединица сами себи поклали породице.

Нечасно је и срамно то што раде поједини назови историчари и хроничари у покушају да сперу крв са руку злочинаца а нису ни свесни да тако крваве и сопствене руке. Нормално би било да се одазову на наше позиве и посете Вранић, да виде спомен дом и спомен собе, аутентичне доказе и чињенице, да обиђу гробове страдалих како би се уверили у своју евентуалну заблуду и незнање или се суочили са својом злонамерношћу. Али то је већ њихова срамота и њихов образ.

Удружење „20. децембар“ се обраћа свим добрим, часним и поштеним људима, пријатељима и поштоваоцима нашег удружења уз захвалност што сте свих ових година били уз нас и са нама, пружајући нам помоћ и подршку. Хвала Вам што сте препознали вредност онога што ми радимо, а то је да се сачува успомена и истина на све оне што су своје животе нама поклонили. Жао нам је што ове године не можемо бити заједно, бар не физички, 20. децембра на нашој комеморацији коју не можемо организовати због ограничења и мера заштите од вируса короне, али смо сигурни да ће те тога дана бити са нама бар у мислима и на томе Вам се искрено и од срца захваљујемо.

У нади да ћемо сви скупа ускоро победити ову одвратну болест и бити опет заједно, Удружење „20. децембар“ свима Вама жели срећну, здраву и успешну 2021. годину, а ми ћемо свакако наставити нашу активност, како би смо испунили ту часну и изнад свега патриотску обавезу да се жртве Вранића никада не забораве.

НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!“ – стоји у саопштењу Удружења „20. децембар“ из Вранића.