ТРН СМО У ОКУ РЕВАНШИСТА
На седници Републичког одбора, поводом извештаја о раду СУБНОР-а Србије у 2013. години, говорио је председник проф.др Миодраг Зечевић.
„Сведоци смо инспирисаног, организованог и агресивног политичког и правног напада да би се оспорила, заборавила и избрисала антифашистичка прошлост. Нападнуте су све вредности и обележја НОП-а и НОБ-а народа Југославије и Србије и борба за слободу, проглашена комунистичком (бољшевичком) а не антифашистичком. Недавно је један политичар за моралне и политичке одпаднике поред фашиста прогласио и бољшевике.
Основни правац напада је брисање из свести људи истине о НОБ-у и њеним вредностима и историјске сазнаности наступајућих генерација. У уџбеницима историје нема истинитости о партизанској народно-ослободилачкој антифашистичкој борби или је она релативизирана и приказана као конкурент квислинштву и колаборацији у окупираној земљи.
Девастирањем, рушењем и потискивањем у заборав спомен-обележја посвећених НОБ-у или личностима које говоре о жртвовању, храбрости и колективном отпору народа, следећи је правац девалвирања НОБ-а и НОП-а.
Посебан облик борбе против документоване истине о народно-ослободилачкoј антифашистичкој борби народа Србије је издвајање из библиотека и уништавање литературе о НОБ-у, НОП-у и партизанском покрету под изговором недостатка смештајног простора. Наук су узели из фашистичке прошлости. Паљење и рециклажа књига је убијање људи.
Држава дигла руке
Државна помоћ и финансирање издавања литературе и научних радова из НОБ-а одавно је углавном престало. Захваљујући личном односу учесника и поштоваоца НОБ-а према прошлости, кроз Фондацију „Драгојло Дудић“, листа „Борац“, Портал на интернетској мрежи, тематских публикација, билтена и листова које издају организације СУБНОР-а по општинама, градовима, окрузима, покрајинама и републици, одржава се присуство антифашистичке борбе у литератури и научној публицистици. Насупрот томе о колаборацији и квислинштву загушена је издавачка делатност и јавност у Србији.
Организован напор снага квислинштва и колаборације усмерен је на брисање колективног сећања народа о догађајима и личностима из НОБ-а. Ретко које место или општина је званично задржало обележавање дана ослобођења места од фашистичких окупатора и квислинга. То једино ради организација СУБНОР-а. Власт Крагујевца обележава Октобарске дане (дан стрељања) али не помиње да је тог дана после три године заједно са Црвеном армијом ослобођен Крагујевац од окупатора, српских квислинга и сарадника окупатора. У већини места овај дан је једноставно избрисан и узети су неки неприкладни датуми као историјска знамења. То се врши оспоравањем, оптуживањем, тенденциозним приказивањем, фалисфиковањем и омаловажавањем свега оног што је било часно у НОБ-у а лично жртвовање припадника партизанског покрета извргава руглу.
Најподлији први ударац државе народно-ослободилачкој борби и оспоравању личности које су водиле и обележиле ту борбу и жртвовале се у борби противу окупатора учињен је доношењем Препоруке Скупштине Србије 1991. године о замени симбола НОП-а, уклањање облежја НОБ-а, брисање назива улица, установа и објеката посвећених личностима и НОП-у. Десетак година касније „нова демократска власт“ донела је Закон о признавању четницима (Војска Краљевине Југославије у отаџбини) у коју су биле укључене и квислиншке јединице, статусних права које имају припадници народно-ослободилачког покрета а самим тим и тој формацији додељен антифашистички статус. Мада је Уставни суд Србије оспорио ова права кроз конкретно понашање органи државе то не признају.
Подли удари
Најтежи напад на НОБ и НОП и антифашизам је доношење и начин примене Закона о рехабилитацији 2006. године којим је рехабилитовано фашистичко дело и личности квислинштва и колаборације, као и њихови злочини учињени противу свог народа. Овим законом је оспорена и релативизирана антифашистичка народно-ослободилачка борба српског народа и дело покрета и личности које су водиле ту борбу. Државно, политички а после доношења овог Закона и судски, рехабилитоване су све личности квислинштва и колаборације, њихово деловање проглашено за патриотско и национални допринос борби српског народа против фашистичког окупатора.
Уједињени народи (нације) за време Другог светског рата фашистичку идеологију прогласили су за међународни најтежи ратни злочин. „Рехабилитација из идеолошких разлога“ служи за отворену рехабилитацију српске фашистичке ратне идеологије. Недавно је уз хистеричну медијску подршку, хитно судски рехабилитован бивши декан Богословског факулстета Р. Грујић, један од истакнутих личности фашизације српске омладине и Србије за време фашистичке окупације. У питању је идеолог проглашен од Државне комисије Југославије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за ратног злочинца, са дебелим ратним досијеом. Неки од његових су већ добили одавно и улице у Београду.
Поручујемо: прошлост се не може избрисати гумом, отклонити глоговим коцем, тамњаном и белим луком, враджбинама, насиљем, нити реториком а најмање фалсификовањем. То је магла и сан који брзо нестају.
Рехабилитовани су и преломни догађаји из историје предратне Србије и Југославије. Рехабилитоване су личности које су потписале Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном фашистичком савезу 25. марта 1941. године. На тај начин прећутно је оспорен 27. март, 1941. године, када је народним бунтом срушен тај савез и организовано почео народни отпор против фашизма и колаборције са фашистима и фашизацијом земље. Овим путем званично је оспорена НОБ народа Србије 1941-1945. године, отпор фашизацији и окупацији земље и допринос дат победи над фашизмом.
Лажна политика помирења
Политика помирења која се званично непрекидно заговара нема за циљ тражење одговора за проблеме прогесивног развоја друштвене свести већ рехабилитација злочина и злочинаца, изједначавање жртве и џелата, рехабилитовање издаје националних интереса, промена историјске свести и осуда оних који су се борили жртвујући се у тој борби против фашизма. Основни смисао државне активности и политике је да се компромитује и девастира НОБ, њен допринос победи над фашизмом, заслуге победе поделе са колаборацијом и квислинзима, максимално релативизира та борба а њене вредности и доприноси избришу. Све се то чини кроз осуду НОП, партизана, комуниста како их називају.
Цео српски народ и грађане Србије који су се борили против окупатора, прогласили су комунистима. Кажњавање квислинга и колаборациониста за злочине које су учинили противу свога народа и његове ослободилачке борбе осуђује се као највећи национални грех. По њима они који су кажњени били су најпоштенији грађани а не сарадници окупатора који су чинили злочине против свог народа у корист окупатора, за шта се код актуелне власти не одговара.
За непосредног учесника покоља у Вранићу, надлежни органи саопштили су породици да се за то више не гони и одговара. Ноћно узнемиравање породица жртава покоља не престаје од двехиљадитих ткз. демократских промена.
Средства информисања, посебно централна, укључена су свестрано у ову активност државе и политике. Сва су затворена и неприступачна за истину када је у питању антифашистичка народно-ослободилачка борба народа Србије и сва су ненаклоњена СУБНОР-у, НОП-у и против су кажњавања сарадника окупатора за учињене злочине и недела против свог народа.
Срцепарајућих написа, фалсификујући истину, пуна су наша средства информисања. Она нису слободна, нити независна. Она су средство невидљивих снага које стоје иза њих и одређују њихову политику.
Већ двадест и више година у Србији се води немилосрдна борба против НОП и НОБ Србије и њеног ратног антифашизма који је високо вреднован од антифашистичког света и историје Другог светског рата.
Све чине да онемогиће СУБНОР
Због тога су СУБНОР и друге антифашистичке снаге њима трн у оку и све чине да онемогуће услове опстанка и деловања ових снага у политичком животу Србије. Најновији Правилник о финансирању борачке популације, имајући у виду досадашња искуства, може да буде изразито неповољан по њихов опстанак.
Посебан напор конзервативних снага у чему их свесрдно помажу неке партије и делови власти да се рапидно смањи и релативизује број злочина и жртава немачког окупатора, затим квислиншке власти Аћимовића и Милана Недића, четника Косте Пећанца и војске Краљевине Југославије у отаџбини (четника). Насупрот томе, егзекуција од стране партизанске власти квислинга и сарадника окупатора увећава се на фантастичне бројке.
Годинама држава (Министарство правде) тражи а никако да нађе масовне гробнице злочина тих страшних партизана. Смисао је да се створи уверење да су партизани (комунисти) измислили терор окупатора, квислинга и колаборације, да би прикрили свој сурови и масовни обрачун са поштеним грађанима Србије, посебно оним који су створили Јајинце, помогли Крагујевачки и Краљевачки октобар, Шабац, произвели Враниће, Друговац и учинили бројне злочине против свог народа, којима су старци, жене и деца у колевци били смртни непријатељи и опасни идеолошки и политички противници.
Ради наведене историјске истине прави се равнотежа између НОБ-а и квислинштва и колаборације и врши оштра осуда НОП-а што се дрзнуо да осуди и казни квислиншку колаборацију за злочине који су чињени према свом народу.
Питање се поставља, коју идеологију и историјску свест постојећа држава и политика оваквим активностима намеће грађанима Србије. Од догађаја из НОБ-а једино се уз медијску игноранцију и оспоравање обележавају догађаји чије би пренебегавање значило сукоб са народним сећањем, као што је Сремски фронт и још два-три догађаја који се полулегално обележавају са што мање јавног промовисања тих догађаја. Све се задржава у оквиру тог простора. Не треба много памети и знања а ни познавања историје и стварности, па видети да се у Србији рехабилитује фашистичка прошлост, неонацистичка идеологија и осавремљен ратни фашизам и национализам.
Правосуђе коло води
Правосудни органи, односно суд и тужилаштво, су основни носиоци правне рехабилитације квислинштва и колаборације са фашистичким окупаторима и преквалификације њихове сарадње са окупаторима у одбрани и одржавању фашизма и фашистичке окупације. Издају претварају у национално дело за углед и узор како грађани Србије треба да се понашају у случају неке нове потребе да се земља брани од нових агресора. Национална срамота се проглашава за национални понос а сарадници окупатора правим синовима Србије, насупрот страшним партизанима (комунистима) који су убијали хумане и културне фашистичке окупаторе и њихове српске сараднике, све најпоштеније од поштених и праве српске родољубе.
У захтевима за правну рехабилитацију жртава тих српских квислинга и колаборације сваку позитивну судску пресуду јавни тужиоци су до сада оспорили, што потврђује нашу сумњу да је то званичан став јавног тужилаштва. Ни на једну судску пресуду а све су до сада биле позитивне рехабилитације квислинга и колаборације којих је било на десетине хиљада тужиоци у Србији нису уложили жалбу. Тешко је оспорити да овакво понашање није отворено стављање на страну оних који рехабилитују фашистичку прошлост у Србији. У пракси правосуђа влада правно и идеолошко насиље а не очекивана истина и правда.
На жалост, правосуђењем влада структура коју је ткз. демократска власт током двехиљадитих довела са улице, чије је правно знање и искуство била пиштаљка и шерпа, да суди и народу дели правду. Због тога су одлуке често произвољне, идеолошки и политички опредељене и стручно не документоване, када је у питању примена Закона о рехабилитацији и других закона којима се квислинзима и колаборацији додељују национална признања и значај, кроз наводно исправљање грешака. Када је СУБНОР покренуо то питање добили смо одговор да је то слободно судијско уверење судије и тужиоца. Питање се поставља постоји ли заштита од опште злоупотребе слободног судијског уверења, да ли такав посленик одговара за свој рад и коме, или смо се вратили у време „кадија те тужи кадија ти суди“.
Задржавање одговорности за злоупотребу судске фукције у оквирима судова и јавних тужилаштава унапред амнестира такво понашање. Правди остаје само да ћути и подноси то насиље очекујући неко време у коме ће ови органи бити место где ће се делити стварна правда и народ имати поверење да они то стварно јесу. Дотле смо сведоци свакодневног урушавања судства и поверења које је одавно изгубљено када је у питању ефикасност и очекивана објективност у дељењу правде.
Као што се у пракси види то је идеолошко-политички организован и усклађен приступ и трајно опредељење одређеног дела власти и политике а често и укупне, после увођења вишестраначја без обзира како су се називале партије које су вршиле власт. Оспоравање историјске истине о НОБ-у и игнорисање доприноса победи над фашизмом врши се под изговором да се тиме промовише њихова права истина која је другачија од оне која је била и догодила се.
Агресивно и континуелно се изналазе кривци у партизанском покрету а НОП се оптужује да је одговоран за сва зверства која су учунили фашистички окупатори и њихови српски сарадници јер они не би то чинили да партизани нису радили то што су радили, борили се против окупатора за ослобођење своје земље.
Не би било ни Бањице, нити Крагујевца, Краљева, Шапца и Подриња, четници не би поклали на десетине хиљада нејаких грађана, попалили толико кућа, претукли толико хиљада људи, а немци опљачкали Србију и пострељали толико хиљада људи да се партизани нису борили против фашистичког режима, окупатора, квислинга и других сарадника окупатора. „Познати историчари“ тврде да није било 27. марта 1941. године не би Београд био разрушен, Југославија нападнута и да би народ и држава спокојно у крилу Тројног савеза провели Други светски рат. У ову њихову истину без основа убеђује се данашња младеж и грађани Србије.
У склопу свега овог мислимо да је у Србији доведена у питање и цивилизацијска, идеолошка и политичка уставна секуларност српског друштва и државе. Тражимо поштовање Устава Србије у односу цркве и државе и унапређење демократских тековина које се као историјско европско опредељење чувају, изграђују и бране после победе Француске револуције из XVIII века.
Поштујемо само одлуке народа
Ово је анализа идеолошко-политичког и правног односа од извршених друштвених промена деведесетих до данас према српском антифашизму, народно-ослободилачком покрету, народно-ослободилачкој борби српског народа против фашизма и сарадника окупатора и СУБНОР-а Србије.
Како ће се ствари даље развијати зависи од односа партије којој је народ на изборима 16. марта дао апсолутну подршку. Власт насиљем може да се промени. Може да се насиљем промени друштвени систем и облик владавине. Али насиљем не може да се промени време и оно што је било и прошло. Историја је догођено. Њу можеш привремено да прљаш, фалсификујеш и гураш је у заборав али њу не можеш да промениш и избришеш. То су историјски безуспешно покушали Јевреји и неки народи али она је неизбрисива као и време у коме је догођена. То морају да схвате људи власти, и политике ако имају разума.
Системско, друштвено и политичко полазиште је страначка неопредељеност СУБНОР-а као удружења ратника, потомака, поштовалаца народно-ослободилачке антифашистичке борбе, одбране земље од агресије и свих људи демократске, слободарске и антифашистичке опредељености. Признајемо, поштујемо, уважавамо и подржавамо сваку власт којој грађани Србије на слободним и демократским изборима укажу поверење. Тражимо од свих органа наше организације да уважавају тако изабрану власт, помажу јој у разрешавању животних проблема средине и сарађују у решавању питања од заједничког интереса.
СУБНОР не сме да буде трансмисија ни једне партије, била она на власти или у опозицији. Морамо упорно, отворено и доследно да бранимо интересе и циљеве СУБНОР-а, антифашистичку прошлост, допринос победи над фашизмом и достојанство наших другова палих за слободу и одбрану државе Србије и будемо принципијелни сарадник власти у решавању питања од заједничког интереса.
Нисмо и не можемо бити опозиција држави, без обзира да ли уважавамо политичке партије које врше власт, оне су привремене, држава, народ и наша народноослободилачка и одбрамбена борба су вечни.
СУБНОР неће, нити по свом карактеру може да буде у опозицији према држави, али ће се свим средствима борити да Србија буде стварно антифашистичка, правна, демократска и слободна држава, да уважава, вреднује и поштује народно-ослободилачку борбу против фашистичких окупатора и домаћих квислинга и сарадника фашистичког окупатора и уважава отпор и борбу народа Србије против НАТО-агресије“ – рекао је председник проф.др Миодраг Зечевић на седници Републичког одбора СУБНОР-а Србије.