Скупштина о изборном процесу у Србији – како и за кога гласати

Наша организација и чланство у првом плану

Скупштина СУБНОР-а одржана је 26.априла и, поред осталог, усвојила реферат председника Миодрага Зечевића:

Државна политика од октобарских промена 2000.године изразито је неповољна према НОП-у, НОБ-у и СУБНОР-у који баштини антифашистичку борбу народа Србије 1941-1945. То је константна политика државе без обзира које су политичке партије на власти и у власти. Снажна правна агресивност  врши се последњих осам година у коме је законодавно уобличена политика државе уперена против антифашистичке прошлости Србије, односно НОП-а и НОБ-а као изворних носилаца антифашизма и СУБНОР-у који брани и негује тековине и  међународни допринос победи српског народа над фашизмом.  

Доношењем Закона о изједначавању права четника са правима припадника НОП, укупног квинслинштва и колаборације јер је она  последњих година рата била стављена под политичку контролу а оружане снаге под команду ген. Драже Михаиловића, законима о рехабилитацији и другим прописима, мерама и понашањем актуелне власти рехабилитовано је цело квислиништво и колаборација, заправо сви учесници без обзира на место у структури, од идејног аниматора, преко организатора и спроводника до непосредног извршиоца.

Основни критериј је да је био противник НОП-а и НОБ-а, што у преводу значи антифашистичке коалиције и борбе против фашистичког окупатора и слободе окупиране земље. Политички и правно су до сада рехабилитовани углавном сви припадници квинслинштва и колаобрације од најзначајнијих носилаца ове профашистичке опције до безначајних појединаца. Правни поступак рехабилитације води се за још три преосталае главне личности квинслинштва и колаборације, ген.Драгољуба Михаиловића, ген.Милана Недића и вође фашистичког покрета у Србији Димитрија Љотића. Са њима се завршава општа рехабилитација фашистичке прошлости у Србији 1941-1945. и њени носиоци учесници.

НИСМО ЗЕМЉА КВИСЛИНГА

Деловањем актуелне власти, Србија је са још неким балтичким земљама,  постала данас најконзервативнија држава у Европи у односу на своју антифашистичку прошлост. Постала је земља у којој је рехабилитована фашистичка прошлост, осуђена народноослободилачка антифашистичка борба и покрет и упрљан  допринос победи српског народа над фашизмом у Другом светском рату.

Носилац те политике је Скупштина и Влада Републике Србије, егзекутор Министарство правде, а спроводник намере тзв. „независно судству“ из кога су острањени јавно антифашистички опредељени.

Захваљујући држави и  партијама на власти Србија темељно и упорно брани своје квислинштво и колаборацу са фашистичким окупатором и њихово заједничко дело, изопштавајући тако слободарску Србију из њене часне антифашистичке прошлости.

Непосредну сарадњу, бар од када сам ја председник, не остварујемо  у акционом и радном смислу ни са једном политичком партијом. Имамо коректне односе са некима, али се тај однос на томе и завршава.

Када су у питању тзв. невладине организације, сарађујемо са свима које имају циљеве удруживања који се поклапају са нашим, тако да заједно  остварујемо или усклађујемо активност на њиховом остваривању. Од блиских су нам пре свега наши колективни чланов Београдски форум, Клуб генерала и адмирала и други, затим удружења, као што су Антифашистички савез, Друштво за неговање истине о НОБ-у, инвалидске организације, Црвени крст, војни пензионери, резервне војне старешине, разне друге асоцијације, затим организације из области културе, просвете, науке, спорта и других друштвених делатности. Мислимо да сарадњи са овим асоцијацијама треба да буде развијенија и наше будуће усмерење. Треба учинити много више на повезивању и усклађивању активности са овим организацијама на остваривању заједничких хтења, циљева и интереса.

Сарадња СУБНОР-а са државом усмерена је према државним органима   помоћу којих остварујемо циљеве због којих постоји СУБНОР. Овај однос је доста разноврстан, од посебних интереса борачко-инвалидске популације до партнерства у остваривању послова државе у овој области. Борачко-инвалидске организације остварују кроз своју активност бројне послове које би држава морала да врши ако не би постојале ове организације. Ту се налази спона и заједнички интерес.

КАКО И С КИМЕ САРАЂУЈЕМО

Када су у питању државни органи наш интерес за сарадњу усмерен је према Скупштини, Влади, одређеним ресорима, судству и појединим државним установама на нивоу Републике.

Однос који имамо са државним органима креће се од интензивног, протоколарног до игнорантског, од којих су најкарактеристичнији Министарство правде о чијим кардиналним промашајима нико из партијске солидарности  не говори  и Министарство за локалну самоуправу.

Правосудним органима, посебно Уставном суду и редовним судовима, достављамо иницијативе и уступамо бројна документа за које мислимо да треба да их имају или буду упознати са њима у процесу одлучивања и пресуђивања. Незнамо колико на њихово одлучивање утичу наше иницијативе и бројни документи и докази који им достављамо.

Када су у питању државни органи оријентисани смо пре свега према онима у чијем делокругу се налазе питања од интереса за борачку популацију. У Скупштини Србије имамо повремене контакте са руководством Скупштине, затим Ружићем председником Посланичког клуба СПС, неким посланицима, посебно са Мехом Омеровићем код кога у личном деловању нема разлике између речи и дела, што није случај код осталих.

У оквиру Владе сарађујемо са више министарстава од којих посебно са министарством које је задужено за борачку популацију, Војним и министарствима за науку, просвету и културу. Сектор за борачка питања Министарства рада и социјалне политике када се упореди са односом према другим борачким структурама имао је негативан однос према СУБНОР-у. Задњи такав чин је утврђивање репрезентативности организације. Недавним укључењем државног секретара Негована Станковића у ове послове однос се мења у позитивном смислу, али има доста тешкоћа да се исправи и отклони оно што је годинама чињено. Министар Љајић је антифашистички опредељена личност и са њим имамо коректне протоколарне односе. Сектор за борачка питања Министарства у последње време доста ради на обнови значајних споменика из НОБ-а који су или девастирани или захтевају због запуштености озбиљну рестаурацију. Са војним министарством имамо добре односе, повремено разумевање министра Шутановца везано за услове деловања СУБНОР-а и коректан однос државног секретара Игора Јовичића и пуковника Слађана Ристића начелника Службе за сарадњу са ветеранским и другим организацијама тог Министарства.

Са министарствима просвете, науке и културе одржавамо коректне односе и контакте, али без неког већег ефекта. Наши напори да се у уџбеницима заустави фалсификовање историје, валоризовање квислинштва и колаборације и ширење неистина о НОБ и НОП, личностима и догађајима из антифашистичке борбе Србије,  није имало конкретних резултата, нити стварну државну подршку.

Наше иницијативе према Влади да покрене поступак за стављање ван снаге Закона о изједначвању права припадника четничког покрета са припадницима НОП, Закона о рехабилитацији, неких других прописа, да се 7.јулу врати статус бар радног државног празника, остало је у фиокама Владе и надлежних министара. Ни један министар Срске владе није био спреман званично да подржи нашу иницијативу.

ЈАСНИ СМО И ОПРЕДЕЉЕНИ

Ово је стварност са којом смо мислили да треба да вас упознамо и обавестимо о односу политичке и државне структуре према СУБНОР-у, како је ми доживљавамо и оцењујемо. И поред овакве ситуације мислимо да је СУБНОР успео да се отргне од летаргије у коју је био запао, да је пронашао себе у друштвеној средини, јасно утврдио своје циљеве и интересе и са малим изузетком обновио и ојачао организацију. Постао је по броју највећа организација, унутар себе организована и јасна у својим опредељењима и оријентацији. Успели смо да СУБНОР не буде организација, како кажу челници бројних полтиичких опција, нажалост и нама блиских, скуп излапелих стараца који убрзано очекују свој природни крај. На њихову жалост обавештавамо их да ће СУБНОР наставити свој частан и достојанствен пут и када не буде више живих припадника НОП, јер од преко 100.000 чланова СУБНОР-а већину чине потомци, поштоваоци и учесници ратова од 1990-1999.  идејно и политички опредељени да наставе часну мисију и дело припадника НОП 1941-1945.

Однос политичких партија према НОП-у, НОБ-у и СУБНОР-у политички посматрано је различит. Преовлађује негативни однос према антифашпистичкој прошлости Србије и НОП-у и НОБ-у, а самим тим и према СУБНОР-у. Српски покрет обнове, Радикали, Демократска и Демократска страна Србије, имају мање више квислиншко-колбаорационистички однос према НОП-у и НОБ-у. Посебно је агресиван и изван цивилизацијске самоконтроле СПО. У Демократској странци најизразитији противник је министар Петровић и државни секретар Хомен, који делују према НОП-у и СУБНОР-у као представници ратних квислинга и колаборације.

Партије које се до сада позитивно односе према НОП-у и НОБ-у су СПС, ПУПС и Љајићева странка а у ретким ситуацијама и партија Чеде Јовановића, Чанка и још неких малих странака.

Српска напредна странка (Николић) од када је  образована избегава изјашњавање. До сада није изнела свој став о НОП-у, НОБ-у и СУБНОР-у. О рехабилитацији ген.Михаиловића саопштила је да то њу не интересује, да на то историја треба да да одговор, уз напомену и да има важнијих послова којима треба да се бави  Србија.

То би била на нивоу државе политичка подела српске политичке стварности. У општинама и градовима у понашању и опредељењу партија и водећих личности постоје разлике у односу на политику и ставове  републичких центара, када је у питању однос према НОП-у, НОБ-у и СУБНОР-у.

Међутим у деловању политичких партија постоји разлика између политичког изјашавања и конкретног деловања и партија и водећих личности. Код партија које  политички признају и вреднују НОП и НОБ, постоји видна разлика између јавног изјашњавања и конкретог деловања као владајућих партија. Другим речима између речи и дела. На делу су актери политике државе у рехабилитацији квислинштва и колаборације, односно фашистичке прошлости Србије. Код других партија постоји у понашању појединих водећих личности повремено позитиван однос према СУБНОР-у што посредно значи према НОП-у и НОБ-у. Сувише је политичка сцена Србије недефинисана, флуидна и неуређена а политичке партије некозистентне, програмски неуобличене, по програмским циљевима исте и непрофилисане. Заједничко им је да се страначки програми, какви год да су, не остварју и нису граница и оквир њиховог деловања.

НАГОВЕШТАЈИ И НАДАЊА

Пред нама су избори на нивоу Републике – покрајине и посланички и председнички. Питање се поставља да ли треба у политичкој изборној кампањи да се повежемо и делујемо усаглашени са неком од политичких опција. Неки наговештаји и надања постоје, али конкретне разговоре нисмо имали ни са једном политичком опцијом.

Опредељење на нивоу локалне самоуправе је релативно једноставније. Наш је став да треба подржати опције и личности тих средина које су се до сада позитивно односиле према СУБНОР-у и стварали услове за његово успешније деловање. Таква сарадња треба да се настави у обостраном интересу.

Када је у питању републичко-покрајински ниво, однос и избор опције је доста сложенији. Какав је однос појединих политичких партија према НОП-у, НОБ-у и СУБНОР-у покушали смо да изложимо у реферату. Држава званично има негативни однос према НОП-у и НОБ-у, односно устанку и партизанском покрету, али треба признати да је преузела да обележава неке значајне догађаје из НОБ-а (Сремски фронт, Кадињачу, Јајинце и неке друге), да помаже материјално обележавање 7.јула и неких других догађаја из НОБ-а и да је почела да обнавља поједине значајније споменике из НОБ-а који су оштећени у демократском периоду или временом урушени.

У последњих десетак година Председник Репулике није ниједанпут хтео да прими делегацију СУБНОР-а, мада је подношено више захтева. Руку на срце и заменик премијера Ивица Дачић није у последњој години прихватао три званична захтева да прими делегацију СУБНОР-а везано за деловање државе на рехабилитацији српског квислинштва и колаборације са фашистичким окупатором. На наше званичне захеве није ни одговорио. Ово износим да укажем да СУБНОР нема никакве изборне обавезе ни према политичким опцијама нити према водећим политичким личностима. Ово што се прича у изборној кампањи, гледајући досадашње понашање, сматрамо изборним маркетингом који актере не обавезује, бар према досадашњој пракси. У изборној кампањи о НОП-у, НОБ-у и борцима,колико смо запазили, једино позитивно говори СПС.

МИ СМО НЕСТРАНАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Када је у питању држава, она делује некако располућено. Доминантно негативна према НОП-у и НОБ-у. Притиснута непобитним чињеницама које би било сулудо непризнавати вуче неке позитивне потезе који одударају од доминирајуће политике, неспремна или неспособна да повуче потезе на које је тера историја и допринос победи над фашизмом које је дала Србија, одавно признатог од антифашистичке коалиције. Споран је и српски антифашизам, јер када би њега признала онда би морала да призна и НОП и НОБ, устанак и антифашистичку борбу. Да би нашли излаз за своје начелно опредељење један колаборационистички покрет прогласили су за антифашистички и тако дефинисали свој антифашизам, а држава учинила још један неумни потез и довела себе у антифашистичку изолацију.

Нешто о чему СУБНОР треба да води рачуна. Ми смо нестраначка организација, идејно-политички антифашистички профилисана, због своје изворности везани смо за државу, а не за неку политичку партију и не делујемо у остваривању својих циљева као део активности неке политичке партије. Ми смо настали, постојимо и делујемо као лева политичка опција. Нажалост, у српском политичком миљеу, по нашем мишљењу, нема праве леве опције, мада никоме то не оспоравамо да тврди супротно.

Страначко расположење чланства у СУБНОР-у је различито. Ми се не удружујемо по политичкој припадности већ по одосу према НОП-у, НОБ-у и антифашизму произашлом из четворогодишње борбе народа Србије 1941-1945.г, као прихваћеном идеолошко-политичком правцу изградње савременог света. Припадници СУБНОР-а су чланови разних полтиичких партија, многи нису ни једне што СУБНОР-у не смета, јер су битни програм и циљеви које СУБНОР баштини, чува, спроводи и брани, а који повезују и обједињују чланство. Мислимо да би везивање за ма коју партију, а имали смо негативно искуство, на нивоу републике и покрајине имало негативни однос на јединство СУБНОР-а, а организација постала поприште борбе политичких странака. То би свакако урушило углед, интегритет, па и будућност СУБНОР-а. Из тих разлога, СУБНОР као организација неће бити део изборне активности ни једне политичке партије.

ПО СОПСТВЕНОЈ САВЕСТИ

Чланови СУБНОР-а као политички опредељени људи лично одлучују да ли ће и за кога гласати и кога подржати, имајући у виду досадашње понашање партија, без обзира да ли су на власти или у опозицији. Карактеристика Србије је да нема подела на опозицију и позицију. Све су оне на власти само је у питању ниво власти на којима се налазе. Определите се другарице и другови по свом личном избору, али у давању гласа нека вам буде присутан интерес СУБНОР-а, као најпрогресивније по хтењу и деловању организације која је јасно антифашистички опредељена, демократски и  патриотски профилисана.

Председничка битка по страначком потенцијалу водиће се између кандидата Демократске и Српске напредне странке, без намере да умањимо значај и позицију других кандидата, посебно СПС. У питању је њихов партијски потенцијал данас изражен у политичком животу Србије. О ставовима кандидата Демократске странке према НОП-у, НОБ-у и СУБНОР-у знамо све, о кандидату Српске напредне странке од када је образована ова партија званично незнамо много, или скоро ништа.

Политичке партије у изборној кампањи обећавају народу рај, а налазимо се у предворју пакла. У социјалистичкој Србији ми смо за време избора отварали фабрике, болнице, домове здравља, школе, факултете, пуштали путеве и нове електране и обећавали да ћемо то наставити. Данас је друга изборна филозофија, није битно шта си урадио, већ да даље останеш на власти, због тога обећавај и немогуће и што ни у сну нећеш оли неможеш да испуниш, имајући у виду друштвену реалност.

СУБНОР се неће, као што смо већ рекли,  непосредно укључити у изборну трку у саставу ни једне политичке партије. Бранимо наше постојање и циљеве због којих постојимо. Признајемо  легално изабрану власт коју направе победничке партије или партија. Посебно ћемо је ценити по њеном односу према историјској истини, одбрани интереса државе у националним и међународним оквирима, односу према животним проблемима грађана Србије, посебно животној перспективи наше младости и успеху у стварању правне државе која је урушена. Власт која другачије ради и није за поштовање – рекао је проф. др Миодраг Зечевић на Скупштини СУБНОР-а.