Предлог Председништву

Жртве четничких злочина траже рехабилитацију

Већи број општинских, градских и окружних одбора СУБНОР-а упутио је предлоге Републичком одбору да пред надлежним судовима покрене поступак за правну рехабилитацију жртава злочина учињених од стране припадника четничких, Љотићевих и Недићевих војних јединица и цивилних власти.Комисија за правне и организационе активности Републичког одбора разматрала је на седници, којој је председавао Младен Качавенда, иницијативе чланства и упутила предлог Председништву Републичког одбора да донесе одлуку о покретању поступка правне рехабилитације ових лица.

Председништво Републичког одбора састаће се 24. маја.

 Ревизија историјске истине

У низу европских земаља одвија се процес систематске ревизије историје и резултата Другог светског рата. Овај процес, под видом демократизације и борбе против комунизма, представља израз новонасталих потреба друштвених група које су распадом Источног блока дошле на власт.

Истовремено, на делу је покушај умањења историјске одговорности бивших сила осовине на челу са Хитлеровском Немачком. Ревизија се врши и под притиском нове улоге Немачке у уједињеној Европи. Њоме се на очиглед живих сведока врши замена историјских чињеница, и нуди потпуно развијена нова слика стварности.

Ни Србија није остала поштеђена. Напротив, отварањем процеса рехабилитације носилаца фашистичког квислинштва и колаборације са окупатором у Другом светском рату актуелна власт у Србији је, у последњих неколико година, извршила рехабилитацију злочина хитлероваца и њихових сарадника. Аболирајући неморал капиталистичког света створени су услови за агресиван наступ оних који су 1941. године били на страни окупатора, или су били припадници њихових формација.

Током Другог светског рата није постојао такав пример. Покрет, који је окупљао различите оружане формације које су своја борбена дејства усмериле искључиво против властитог народа, остао је запамћен по  црним тројкама, њиховим камама и клању сопственог народа.

Данас, под њиховим притиском, у Србији се спроводи антицивилизацијско насиље над историјском истином, како о њеној Народно ослободилачкој борби тако и о вековним слободарским и родољубивим тековинама српског народа.

Политичка ситуација у Србији сучелила је борачке организације са чињеницом да процес маргинализације Србије као државе, гажење њеног суверенитета и територијално комадање не може да се спроведе без негирања како НОР-а, тако и борбе за физички опстанак српског народа на његовим историјским просторима у ратовима из деведесетих година и отпора НАТО агресији.

Немоћ страначких елита

За носиоце овог процеса агресиван наступ , поред политичког, има и сасвим прагматичан аспект. Наиме, стање равнотеже политичке немоћи страначких политичких елита, њихове међусобне зависности у одржавању опстанка на власти, отворености и подложности утицајима страних интереса, створили су друштвени амбијент у коме је могуће да, у име псеудо демократије и квази историјске истине, они који су у рату служили фашизму, били у функцији окупационе власти, спроводили фашистичку идеологију и вршили злочине над сопственим народом, буду и законски изједначени са антифашистичким покретом.

Сетом донетих закона омогућена је рехабилитација појединаца који су током Другог светског рата вршили кривична дела и чинили ратне злочине. Изједначени су у правима и статусу припадници Равногорског покрета са учесницима НОР-а и омогућен је повраћај имовине одузете по основу служења фашизму и припадности окупационим јединицама.

Творци ове политичке лажи, захваљујући могућностима које им пружа партиципација у државним и парадржавним институцијама, агресивно користе средства масовне комуникације и модерне технике у функцији замене историјских чињеница и претварања лажи у истину. Није случајно да је за овај процес карактеристина принуда као саставни део метода политичко деловања. Она се исказује доношењем закона, који не само да релативизирају вредности антифашистичке борбе, него својим садржајем потврђују правило да организовано лагање има за циљ разарање онога шта је одлучило да негира.

Управо овим приступом законодавац је исказао чврсту одлуку власти у Србији да изврши разлаз са НОП-ом и борбом коју је родољубива Србија од 1941. до 1945. водила против фашиста и домаћих издајника. Сада суде жртвама, а џелате славе. Заборавили су, у својој острашћености, да и њихови закони морају да се заснивају на принципу једнакости за све. Истина, овај принцип и није у пољу њихове перцепције, али он се не може пренебрегнути због „будног ока“ Европе којој теже.

 Судбина десетине хиљада родољуба

Не могу се заобићи судбине десетина хиљада родољуба, грађана Србије, које су они, због којих је овај срамни закон донет, из политичких, верских, националних или идеолошких разлога, лишили живота, слободе или других права. У овом контексту њихове жртве никада нису ни биле сагледаване. Победом антифашистичке, ослободилачке борбе остварена је само политичка сатисфакција жртава које су поднете у тој борби .

Међутим, у Србији је извршена контрареволуција. На основу изопачене политичке воље донети су закони који су омогућили аболирање појединаца који су се тешко огрешили сарађујући са окупатором и за њихов рачун и по њиховом налогу уништили хиљаде недужних грађана Србије. Управо зато, Председништво Републичког одбора СУБНОР-а Србије прихватило је иницијативу општинских и окружних одбора да СУБНОР, на основу Закона о рехабилитацији, покрене процесе правне рехабилитације жртава злочина од стране четника, љотићеваца и припадника Надићеве војске, као и накнада за материјалну штету која је учињена над недужним грађанима Србије током рата 1941. – 1945. године.

Сасвим је евидентно да СУБНОР, који има преко сто хиљада чланова организованих у свим општинама у Србији и чије чланство, поред учесника НОР-а, у више од 70%, чине учесници ратова од 1991. године и потомци учесника НОР-а, представља респектабилну организацију вољну и кадру да овај задатак у целини успешно изврши.