Истина је позната и неумољива
Поводом наставка покушаја судске рехабилитације Драже Михаиловића, из Републичког одбора СУБНОР Србије послато је 17.маја 2012. отворено писмо председнику Вишег суда у Београду са доказима о истини која је позната и неумољива кад су у питању поступци и дела сарадника окупатора у Другом светском рату. Текст тог писма гласи:
„На суђењу у поступку рехабилитације Дражи Михаиловићу команданту Војске Краљевине Југославије у отаџбини (четника) сведочио је историчар Слободан Марковић. Осетили смо потребу да Вас информишемо о неким чињеницама.
Процес је био јаван и преношен за јавност (инсталирани звучници на трговима, у привредним и другим организацијама, уз присуство сваког дана по 1000 нових лица која су пратила суђење, око 36.000 лица, а цео ток суђења превођен на руски, француски и енглески језик. Суђење је пратило око 100 акредитованих новинара од којих преко 60 представљали су највеће иностране информативне куће. Оригинални стенограми постоје у војним и полицијским архивима.
Стенограми су били обимни и за потребе акредитованих новинара и високих југословенских руководилаца направљена је краћа верзија ослобођена мање важних делова. Дневни извештаји достављени кабинетима високих државних функионера су силом закона постали изворни архивски документи у широј употреби. Публикација под називом „Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом“ у поднаслову „стенографске белешке и документа са суђења Драгољубу Дражи Михаиловићу“, Београд, 1946.г. у обиму од 540 страна, преведена и на стране језике је скраћена верзија стенограма.
Цео стенограм није објављен до 2001. године када је у специјалној архиви ЦК КПЈ (СКЈ) пронађен стенограм на којем је вршено скраћивање и у том обиму објављен 1946.г.
Проф. др Миодраг Зечевић приредио је тротомну збирку „Документи са суђења Равногорском покрету 10.јуни – 15.јули 1946.г.“ у обиму од 2815 страна, издавач СУБНОР Југославије 2001. године, Београд. Стенограм у овој тротомној збирци обухвата 2389 страна. Текст који је био прецртан у интегралном стенограму штампан је курзивом да би се истакло оно што је било прецртано. Овај стенограм се налази у Архиву Југославије у фондовима архивске грађе ЦК КПЈ (СКЈ) који је припојен Архиву Југославије.
Ова тротомна збирка налази се у Народној библиотеци Србије, Библиотеци Академије наука, Правног и Факултета политичких наука и другим библиотекама, Архиву Југославије и другим архивама, доступна је свима који хоће нешто више да сазнају о овом процесу.
У овој тротомној збирци поред стенограма налазе се подаци о судском већу, тужиоцима, браниоцима, оптуженима и акредитованим иностраним редакцијама, први пут објављени су псеудоними и шифре за командно особље, сараднике и војне четничке јединице, архивистички обрађен списак свих 702 документа читаних у току судског процеса од којих 430 у вези саслушања Михаиловића, интегрално објављен 151 значајнији документ који је коришћен у поступку, завршна реч оптужених, изрицање судских пресуда, својеручне молбе за помиловање, одлуке Президијума Скупштине ФНРЈ, поступак по судским пресудама, 343 објашњена везана за одређене догађаје и личности и списак од 1006 библиографских јединица – све што је закључно са 2000.годином написано о четницима и равногорском покрету у земљи и иностранству.
Указујемо да је ген. Драгољубу Дражи Михаиловућу и сарадницима суђено за: 1) сарадњу са фашистичким окупаторима и квислинзима; 2) за ратне злочине учињене за време Другог светског рата; 3) судио му је Врховни војни суд ФНРЈ изнад којег није постојала виша судска инстанца осим уставно-правно помиловање шефа државе.
Мислимо да је преслушавање аудио снимака и његово упоређивање са објављеном скраћеном верзијом стенограма а не изворном, подцењивање суда и судија и покушај преваре, или је једноставно резултат незнање Слободана Марковића о ономе о чему говори, по чему је иначе постао познат у јавности.
Од 24 лица којима је суђено, 11 је осуђено на казну смрти стрељањем, а 13 на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од 20 година (друго оптужени Мољевић Стеван) до 18 месеци (Кумануди Коста). Слична ситуација је и са маршалом Петеном француским квислингом коме је председник Републике заменио казну стрељањем са вечитом робијом због старости и заслуга из Првог светског рата.
Сва лица осуђена на казну смрти стрељањем својеручно су поднели молбе за помиловање, а за одсутне њихови браниоци. Молбе су упућене Президијуму Народне Скупштине ФНРЈ, који молбе за помиловање лица осуђених на смрт стрељањем, није уважио. Све молбе у оригиналу налазе се у Врховном војном суду у Београду, а у Архиву Југославије на Микрофилму бр.2 ВВС ЈНА“ – каже се у писму председнику Вишег суда, које је потписао подпредседник Андрија Мереник у име Републичког одбора СУБНОР Србије.