САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 751632Укупно посета:
  • 2415972Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Рођен је 28. јуна 1914. у Крагујевцу, Србија, где је завршио основну школу, два разреда гимназије и каменорезачки занат. Отац му је био каменорезац. Због тешких материјалних прилика у породици, морао је да прекине школовање и настави занат свог оца. Припада групи организатора и руководилаца радничког покрета и КПЈ у Крагујевцу и Србији до рата и у току НОР-а и социјалистичке револуције, а после ослобођења је један од најистакнутијих руководилаца социјалистичке изградње Југославије.

Још у току учења заната дошао је у додир с напредним радничким покретом. Од 1933. активно ради у синдикалном покрету у Крагујевцу, где се убрзо истакао борбеношћу и организаторским способностима. Секретар је Месног синдикалног већа у Крагујевцу од 1935. до 1937. године. У СКОЈ је примљен 1934, а у КПЈ децембра 1935. Један је од организатора и руководилаца штрајкова радника свих струковних савеза у Крагујевцу 1937. Када је 1937. дошло до великих провала у партијској организацији у Крагујевцу, повлачи се у илегалност, да не би пао у руке полицији, настављајући рад у селима око Крагујевца, где је илегално живео пет месеци. Почетком 1938, у обновљеној партијској организацији, изабран је за секретара МК КПЈ за Крагујевац и члана Обласног комитета КПЈ за крагујевачку област. До рата, углавном политички делује у Крагујевцу. Као делегат партијске организације Крагујевца, учествовао је на партијском саветовању ЦК КПЈ, јуна 1939, под Шмарном гором у Словенији, и на V покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна 1940, у Београду. Због револуционарног рада, више пута је хапшен и саслушаван, али, у недостатку доказа, није осуђиван. Знао је да се снађе и у најтежим ситуацијама, учећи млађе комунисте и скојевце како ваља радити у илегалним условима и држати се пред полицијом и судом.

После окупације земље, по директиви ПК КПЈ за Србију, као инструктор ПК прелази на партијски рад у Окружно повереништво КПЈ за Аранђеловац, где је радио на повезивању и јачању партијских организација и припремању устанка. Организовао је прикупљање оружја и учествовао у формирању 1. шумадијског партизанског одреда, у коме је био заменик политичког комесара.

После повлачења партизанских снага из Србије у источну Босну, новембра 1941, остао је по партијском задатку у аранђеловачком округу. У најтежим условима терора окупатора и квислинга, проналазио је могућности за политичко деловање комуниста и антифашиста у том делу Шумадије. Учествовао је, маја 1942. у формирању партизанске чете, која је успешно извела многе диверзије, окупљала нове борце и прерасла у партизански одред и бригаду. Од 1942. је секретар ОК КПЈ за Крагујевац и у најтежим условима илегалног рада у овом округу радио је на учвршћивању партијских организација и организовању партизанских јединица. У току 1943/44, поред партијског рада, Шане је највише пажње посвећивао формирању шумадијских бригада. Средином 1943. постаје кандидат, а 1944. и члан ПК КПЈ за Србију.

После ослобођења, налазио се на најодговорнијим партијским и државним дужностима у Србији и СФРЈ. Од 1945. до 1949. био је председник Главног одбора Савеза синдиката Србије. У својству члана југословенске делегације, учествовао је на конференцији Светске синдикалне организације у Лондону, 1944, и на конгресу у Паризу, 1945. За посланика је биран на свим изборима од 1945. Био је члан председништва АСНОС-а, потпредседник Владе Србије и потпредседник Извршног већа НР Србије (1948-1953), потпредседник Народне скупштине Србије (1953-1958) и председник Скупштине Србије (1963-1969), затим председник Савеза синдиката Југославије (1969-1974). Поред тога, био је активан друштвено-политички радник и у другим друштвено-политичким организацијама: члан главног одбора ССРН Србије и члан Извршног одбора Савезног одбора ССРН, председник Главног одбора Савеза бораца Србије и члан Извршног одбора СУБНОР-а Југославије… Члан ЦК СКС од I конгреса, маја 1945, организациони секретар ЦК СКС (1949) и члан ИК ЦК СК Србије. Биран је за члана ЦК КПЈ, односно СКЈ, од В до X конгреса, био је члан ИК СКЈ и члан Председништва СКЈ од 1966. Од 1974. налазио се на дужности председника ССРНЈ и члана Савета Федерације.

Умро је у Београду, 1977. године.

Народним херојем проглашен је 5. јула 1952. године.

 (Ђ. Пи.)

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

46. наградни књижевно-историографски конкурс

за 2017. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 76 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2017. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2017. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2017. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
23°
clear sky
humidity: 69%
wind: 3m/s SW
H 37 • L 23
33°
Mon
20°
Tue
21°
Wed
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.