In memoriam: Академик Чедомир Попов

Велики човек и научник

У Новом Саду је преминуо велики човек и научник, историчар академик Чедомир Попов.

Рођен је 15. марта 1936. године у Меленцима, у Банату, у учитељско-службеничкој породици. Основну школу завршио је у родном месту и Ковачици, а гимназију у Зрењанину 1954. Био је припадник прве генрације студената Филозофског факултета у Новом Саду, на групи за историју, 1954.-1958. Дипломирао је фебруара 1959. а наредне године изабран за асистента Филозофског фкултета на предмету Општа историја новог века. На том факултету провео је цео радни век и прошао сва наставничка звања.

За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1981., а затим за редовног члана 1984. За члана САНУ ван радног састава изабран је 1988. а за редовног члана САНУ 1992. године.

У Матици српској је од 1970. уређивао Зборник за историју. Био је потпредсендик Матице српске од 1991. до 1999. године. На ванредној Скупштини Матице српске, одржаној 14. јуна 2008, изабран је за председника, а 28. априла 2012. за почасног председника нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва. Објавио је 14 књига и око 470 научних, стручних и публицистичких радова.

Отишао је тихо, као што је живео, 8. јуна 2012. године. Матица српска, као и целокупна научна структура Србије, изгубили су великог борца научне мисли и историјске истине.

Борачка организација, губи великог друга и сарадника.

Академик Чедомир Попов био је члан Савета Републичког одбора СУБНОР-а Србије. Увек, када су му време и здравље дозвољавали, пружао је помоћ у тумачењу и разјашњавању историјских недоумица садашњег времена.

Поводом смрти академика Чеде Попова, телеграм саучешћа упутио је, у име Републичког одбора СУБНОР-а, председник проф.др Миодраг Зечевић и, између осталог, нагласио да је и наша организација изгубила врхунског научника и преданог борца за истину и правду на овим просторима.