ХЕРОИНА СА КОСОВА

Пише: Душан Чукић

Ономад, на самом крају тв емисије, из студија што обавештава да припада ланцу чувене у свету компаније, негдашњем спикеру бгд радио станице дадоше да закључи разговор о томе шта ће бити, тако рекоше, са ”Косовом”. И времешни сада новинар одрецитова на готовс: ”Биће како одлучи Америка”!

Пре неко вече, професорка медицине из Крагујевца, читаше у камеру незнано коликом скупу огавне дисквалификације о шефу државе, а глумац највише познат по проблематичном понашању издеклемова како су све буне против Турака кренуле из Шумадије, док разбарушени бунтовник са извиканом писачком подлогом, недалеко од вешала што су други пут на улице главног града донели његови политички судрузи, опаучи по Правном факултету у Београду као бази ”олоша, смрадова и скотова”!

Већ сада се може, на општу срамоту, саставити дебела књига свакодневних, а нарочито оних суботњих, уличарских речи које изговарају људи којима то по образовању и досадашњем битисању не приличи и не могу се правдати тиме што су упућени политичким неистомишљеницима и власти коју би, запели су из петних жила, да смене превратом и избегавајући једини пут за успех у пристојној цивилизованој земљи – на изборима где побеђују резултати, никако арлаукање, претња линчом, прогоном, увредама најниже врсте и у стилу ”све што није са мном, то треба уништити, чак и семе затрти”!

На свеопште очи јавља се фашизам подстакнут и поздрављен и са стране, јер Србију у успону треба зауставити и казнити, као не само једном у њеној дугој и поносној историји, да не стрчи и служи за пример.

Тога су свесни и они што продају веру за вечеру, али жеља за влашћу коју су својевремено осетили и папрено наплатили тера да и у овом покушају буду још окрутнији.

Срећа је, међутим, што наш народ, искусио све пробе шареноликих усрећитеља и добротвора, зна да распозна градитеље од рушитеља.

Пре неку ноћ, кад се шачица шетача предвођених усмеривачима са београдским документима, осмелила да бунтује на општу радост приштинских и сличних медија и обавештајних служби и у Северној Митровици – само дан кад је непрегледна колона, о чему су ”објективни” ћутали, Срба тражила по ко зна који пут право на живот – у тој истој Митровици појавила се ненадно жена средњих година и онако, из срца, одјекнуо је глас хероине:

”Ми се двадесет година боримо, уз нашу државу, за опстанак и чувамо домове и нејач, а ви, погледајте колико вас је, уз туђинске ноте радите у корист наше штете, подржавате Шиптаре да се радују српској неслози и навале. Где ћете, реците, ви тада седети? Срам да вас буде!”.