РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЧЕТНИШТВА ЈЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈА ФАШИЗМА

Пише: Радомир Јовановић

Није спорна идеолошка и политичка опредељеност Радоша Бајића. Тешко да се ту може нешто променити, и поред добронамерних указивања на грешке, какав је и овај текст. Споран је начин, односно његова фанатична упорност (која баш зато што је фанатична прелази у дрскост и безочност) којом он још живе сведоке и потомке жртава четничких злочина убеђује у невиност Драже Михаиловића и позитивну улогу четничког покрета („Укидање Равне горе“, 25. маја 2018.).

Радош Бајић, по ко зна који пут промовише два тешка фалсификата: 1. НОБ од 1941-45. назива грађанским ратом, и 2. у судској одлуци из 2015. о поништењу пресуде Дражи из 1945. године, он види (и нас уверава у то) рехабилитацију Чиче и његових злочина и читавог четничког покрета! Истина, у току НОР страдало је много народа од злочинаца из својих редова, али то је продукт превасходно четничке идеологије. Доказ за то је Дражина „Инструкција“ од 20. децембра 1941. (значи од самог почетка рата) својим потчињеним  „командантима“ мајору Ђорђу Лашићу и капетану Павлу Ђуришићу да изврше покољ народа на подручју Рашке области, Ц.Горе и БиХ. У истом документу пише да „са комунистима-партизанима не може бити никакве сарадње“…што значи да четницима ослобођење од окупатора није био циљ „ни под разно“.

Резултат је следећи: мог оца, партизанског командира, стрељали су Немци 22. јула 1942. у логу на Бањици, пошто су га претходно, са групом бораца, четници изручили окупатору. А колико је још таквих! Ја, син таквог оца, не могу да дозволим да Р.Бајић, нити било ко други фалсификује нашу прошлост и гура ову земљу у ред фашистичких. Јер рехабилитација четништва није ништа друго него рехабилитација фашизма.

Каже Радош да је оболео од напада на „Равну гору“ и жали што није снимио свих 50 епизода о НОР-у „из друге а историјски веродостојније визуре“. А која је то визура? Она као у једној епизоди у којој се каже да, док се напаћени Дража ломата по босанским гудурама, Тито проводи са женама у Београду?! Ако је и оболео, то је од претераног ангажовања на фалсификовању наше прошлости, па је у то упрегао и целу своју фамилију. А од чега болујем ја и хиљаде других сличних мени којима су они које Радош велича променили и уништили живот? Они, четници, имали су право да убијају, а ја, дете од две и по године, нисам имао право да имам оца и срећно детињство. Млад је Радош, оздравиће, поготово ако схвати своје заблуде, али шта је са стотинама хиљада страдалих од четничке каме, шта је са нама – њиховим потомцима? Нека се уздржи од величања четништва бар док смо ми живи. А документа о Чичиним злочинима ћу да му пошаљем, ако хоће, под обавезом да их врати.

Завршавам овај текст на начин на који то чини Р.Бајић. Разлика је само у томе што он ликује над чињеницом да је група официра Војске Србије одала почаст Дражи на Равној гори и то приписује себи, односно утицају његове ТВ серије на свест народа, а ја то доживљавам као сраман и изолован чин групе заблуделих и залуталих припадника Војске, за који још нико није одговарао. Ако не буде одговорних, биће то потврда „успеха“ серије на промену свести људи. И ја сам, као наставник, имао своју сферу утицаја скоро 40 година. Не тако снажну и широку као Р.Бајић на Јавном сервису.

Радомир Јовановић, професор у пензији