НЕ ДРМАЈТЕ НАМ ТЕМЕЉЕ!

Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар

На једном ћошку „балканиан спирит“, што много боље звучи на енглеском у односу на оно на шта саговорник циља. С друге стране, урбана американизација вербалне свакодневице. И жртве смо и џелати, што нас ускраћује хладне главе.

Пословима у походе, гладни инспирације, дохватамо кашиком у прошлост, полако вадећи најбоље, пазећи да са њима не повучемо и нешто чега би нас било стид. Присвајање или одрицање од историјских победа и пораза, на Балкану, дневно је политичко питање.

А хоћемо више, не дрмајте нам темеље! Кад би се могло остати миран и сазнајан у тешком времену?! Служимо се уметношћу, медијима и паролама, рехабилитујемо идеје које смо покопавали незнањем. Било је дана кад је свет више знао него што је могао. Технолошка револуција у свим областима суочава нас са новом игром у којој не умемо баш све што можемо. Разумевања се зато не смемо одрећи. Насушно је.

Глад за иновацијама готово егзотичним чини свако дубоко знање и повезивање, повлачење паралела, те извођење закључака. Сочно се користе речи попут протеривања и каменовања, с нешто мање пажње негује се крути дипломатски речник. Превазиђен је поступцима и друштвеним мрежама. Ко би одолео моћи и изазову. Па, макар и да унесе немир.

Као дугме за уништење, поново ме уби прејака реч. Из Виндзорског дворца накратко је свет био помилован љубављу и савезништвом. Друго венчање деценије, нешто скромније, додуше, акцентовао је особеност и подједнакост две културе. Обавезивање брачних званичника, церемонијално, а нежно ушло је у наше домове, пуштајући њихове погледе и осмехе ка свету који је сатима зурио и тражио кост за глодање. Проглашена је и најсрећнија нација, а многи нису разумели колико се у туђој срећи може уживати. Може се и завидети или водити за примером. И краљевска је крв црвена, а дисциплина челична. Живот и тамо меандрира.