Угао једне мајке

 

СВЕ СЕ ТАЈНЕ ЗНАЈУ

Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар

„Заклела се Земља Рају да се тајне све сазнају“, казала је плавуша са две ћерке на степеништу зграде у којој се привремено срећу они који ту станују и живе.

Поменула је, као и обично, црвени кончић око руке, против урока лепоте, саветовала интензивнији живот и мало дружења уз вино. У њеној луцкастој глави, опасној само на први поглед, скривало се море идеја које нису могле да изиђу у дело, спречене борбом за опстанак дивних јој кћери, Анастазије и Гризеле. Тамо где циљ оправдава средство, где контролишете туђу вољу, тамо, на стази углачаној корацима старим стотинама година, има их који се оклизну  као на странпутици.

Стручњаци за креативне узусе баратају укусима о којима не вреди расправљати, стопроцентно погађајући на коју сте погрешну страну превагнули, те да на другу нисте могли, јер за боље и нисте. Тамо где престаје нада, почиње нето ново. Мач у камену као симбол храбрости, а она као симбол вере у човечност. Ни ње без љубави. У неколиким моментима када жеље омоћају над разумом, када потребе увреде достојанство, затражимо тачку пресека у којој од субјекта постајемо објекат. Је ли тачка те среће привилегија или бреме? Трагаоци свих земаља уједините се! Принципи су исти, све су остало нијансе…

Да ли вам више пријају пароле или дефиниције? „Има у тој соби чудне, нове и радосне промене, тако чудне и тако нове, да и јесте радосна и није, како кад и како за кога.“