САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816403Укупно посета:
  • 2553709Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

 

ХРАМ ПОСТОЈАЊА

Пише: Душан Глишић

Истинска кућа идентитета, самопоуздања и јунаштва – Војни музеј добро је познато и веома посећено здање у склопу Калемегданске тврђаве. Ове године та, за војску али и државу, драгоцена установа обележава 141 годину трајања, упркос свим „сцилама и харибдама” којих, кроз непрекидну борбу за опстанак, није било мало. Напротив, разарања, селидбе, уништавања бројних драгоцених докумената и предмета, сведочанстава вековног отпора силницима који су, баш овим простором и овим народом, одувек хтели да владају, било је толико да им се ни броја не зна. Српски народ је, судећи по његовој историји, генетски опредељен за слободан и независан живот баш овде, на овим трусним подручјима, на размеђи два света, две цивилизације, два пола – источног и западног. И спреман је да плати цену тог опредељења. То је, више него игде другде, видљиво управо у Војном музеју.

Упркос свим недаћама и разарањима српских градова током историје, упркос бесомучним бомбардовањима српске престонице и ратовима који су претили националним истребљењем, српски народ је одувек, а посебно кад му је било најтеже, добро знао какве драгоцености поседује и каква знамења чува. И није штедео ни средства, ни снагу да их препозна, сакупи, отргне од заборава и сачува. По сваку цену. Стотине и хиљаде сандука с непроцењивим музејским драгоценостима, сведочанствима борбе за слободу и стварање савремене српске државе, из времена устанака, балканских ратова и Првог светског рата, закопаване су током повлачења преко Албаније на тајним местима широм земље, превожене на коњима, или ношене на рукама. Напори на сакупљању архивске грађе нису престајали ни на Крфу, у времену кад су „живи завидели мртвима” и када су српски војници умирали од изнемоглости и рана. Значај многобројних историјских докумената и музејских артефаката – међу којима су десетине ратних застава, стотине писама, многобројни предмети из заоставштине устаничких вођа, из времена опоравка војске и народа на Крфу, пробоја Солунског фронта, борбе против нацистичког окупатора – никада није био упитан и релативизован. Није то ни данас, када се Војном музеју, једином таквом у нас, после Народног музеја најстаријој музејској установи, уз чију немалу помоћ су, треба то рећи без устезања, настали многи локални музеји у Србији, оспорава право на опстанак на месту на ком већ деценијама природно траје. Зар постоји боље место за Војни музеј од Калемегданске тврђаве, с којом је, са свим оним силним оружјима и оруђима која га окружују, већ срастао, стапајући се с природом и окружењем?

На то, више реторичко питање, одговара начелник Војног музеја потпуковник Градимир Матић.

– Од оснивања, иако је ово већ трећа зграда у којој је смештен, Музеј се налази у оквиру комплекса Београдске тврђаве, споменика културе од изузетног значаја за Републику Србију. Историја Војног музеја интегрални је део тог важног историјског комплекса и он је један од препознатљивих симбола Београдске тврђаве.

Национално богатство под кровом

Данашња зграда Војног музеја, која се налази на најпосећенијој туристичкој локацији Београда и Србије, изграђена је у периоду од 1924. до 1928. године, за време краља Александра Првог. По измештању Војногеографског института у то историјски и културно веома значајно здање, сада и под заштитом државе, усељен је Војни музеј, чији су делатници деценијама тај простор прилагођавали музејским стандардима и потребама. Данас се под његовим окриљем чувају драгоцене збирке застава, униформи, одликовања, оружја и оруђа, различитих војних предмета, докумената… Све оно што чини војну историју једног народа чува се под кровом те јединствене установе. Не увек у најбољим условима, али се на њиховом побољшању, осавремењавању и модернизовању непрекидно и упорно ради. Некад с мање, некад с више успеха.

– И новца – каже музејски саветник др Мирко Пековић. – Константно смањење средстава за стручни рад музеја онемогућава, пре свега, адекватну заштиту фонда. Поред тога, средства која се издвајају за презентацију фонда недовољна су за примену интерактивних приступа, који су постали стандард успешне музејске презентације. Додатно, недостатак средстава очитује се и у немогућности да се публици понуде изложбе оригиналнијих тема, које продубљују сазнања о војсци као друштвеној институцији и култури ратовања уопште. У том смислу претњу не представља само недостатак средстава, неопходно је и разумевање потребе стручног усавршавања да би се публици понудила и нова сазнања. 

Оно што кустоси те установе од националног значаја стављају на прво место свакако је Стална поставка, која својим екстеријером и ентеријером већ годинама несмањено привлачи посетиоце заинтересоване за материјално наслеђе из наше прошлости. Музејски саветник Душанка Маричић каже:

– Војни музеј, својом сталном поставком, истиче важне догађаје и личности заслужне за одбрану идентитета и слободарског континуитета. Музејским и другим помоћним предметима материјализовани су и тако доступни посетиоцу одређени догађаји и личности, који су временски и просторно повезани. Заставе, симбол суверенитета, представљају драгоцено историјско наслеђе, које сведочи о минулом времену ослободилачких и одбрамбених ратова отаџбинске војске. Изложено је разноврсно оружје, од раритетног мача из далеке прошлости до дела „невидљивог” авиона, односно од хладног оружја до савремених ракетних система. Обухваћен је и развој одевних предмета од панцир кошуље средњевековног витеза, „марсељског” одела краља Александра, до маскирне униформе специјалца Војске Југославије. То је само део богате ризнице националног блага које баштини Војни музеј. Мада је пројектована и реализована пре шест деценија, стална поставка Војног музеја није подлегла идеолошким постулатима времена у ком је настала. Креативан приступ, уметничка форма и мајсторска вештина аутора поставке допринели су њеној ванвремености. Музеолошки је перфектно урађена и обликована у форми јединственог дела примењене уметности. Плод је тимског рада истакнутих стручњака који су успешно савладали идејну усмереност и сачували димензију отвореног простора за тумачење историјског процеса. Географски одређен простор, уоквирен границом бивше заједничке државе, садржи дубину историјског тока у који нас уводи ходна линија којој се враћамо. Стална поставка и данас пружа јединствену могућност презентације нашег историјског наслеђа – закључила је кустос Душанка Маричић.

Сведочанства развоја војске и наоружања

Војни музеј, поред осталог, чува вредна сведочанства светског развоја војске и наоружања. У том смислу он представља релевантну установу културе за проучавање, интерпретацију и презентацију војне културе и културе ратовања у оквирима нашег региона и у европском контексту. Због улоге војске у националној историји фонд је сведочанство од ширег значаја, односно ресурс националног и европског идентитета.

– Дуго трајање Војног музеја у Београду и његово активно присуство у међународној заједници војних музеја шездесетих и седамдесетих година прошлог века, обезбедило је нашем музеју препознатиљивост на европској стручној сцени. Иако последњих деценија промоција нашег музејског фонда на европској и светској позорници није била приоритетна активност, постоји велики потенцијал да се, на основу позитивног наслеђа из поменутог периода, обнови сарадња са европским и светским војним музејима. Један од предуслова за то је и повезивање са ресурсима (људским и материјалним) других музеја и институција културе у Србији на пројектима интерпретације и презентације наслеђа. Наравно да фонд Војног музеја представља одличан ресурс за ефикасније остваривање планова и програма не само установа културе у Србији, које се и тренутно умногоме ослањају на фондове и струку Војног музеја, већ и међународне војне сарадње наше земље – каже др Мирко Пековић.

У времену које долази делатници Војног музеја надају се интензивнијој сарадњи са Музејом ваздухопловства, Војним архивом и Галеријом Дома Војске, посебно на стварању јединствених платформи за промоцију културног наслеђа и улоге војске у друштву, док би свеобухватна сарадња са Институтом за стратешка истраживања и другим институцијама у оквиру Војске Србије и Министарства одбране (попут ВТИ) омогућила бољу валоризацију и интерпретацију фонда Војног музеја.

Управо на трагу тих нада и захтева начелник Војног музеја потпуковник Градимир Матић истиче да се у наредним годинама пред Војни музеј, поред послова сакупљања музејског материјала, превентивне и трајне заштите музејских предмета и музејске документације, истраживања у музејској делатности, изложби, издавачке делатности, сарадње са организационим јединицама Министарства одбране, командама, јединицима и установама Војске Србије, намећу бројне значајне обавезе.

– Једна од њих је делимична реконструкција Сталне изложбене поставке и њено приближавање млађим нараштајима, путем мултимедијалних средстава, уз истовремено избегавање замки ревизионизма историје. Поред тога, учинићемо додатне напоре на активнијем остваривању културне, научно-образовне и педагошке улоге коју Војни музеј има у Министарству одбране и Војсци Србије, пре свега кроз стални дијалог са млађом публиком, чију је пажњу и интересовање углавном тешко задржати. Потребно је уложити више напора у циљу побољшања техничких услова заштите музејског фонда и културних добара како би он опет заузео водеће место које је имао у другој половини прошлог века, а то без сарадње са сродним институцијама у земљи и иностранству на пољу музејске делатности и неумитног подмлађивања и реедукације стручног кадра у складу са развојем информационих технологија, неће бити лако. Наравно, очекује нас и даља дигитализација музејских збирки и документације. Све то омогућиће очување истакнутог места које Војни музеј већ деценијама има међу 144 музејске установе у Србији – закључује потпуковник Градимир Матић.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро
06:2418:38 CEST
ПетСубНед
min 5°C
21/7°C
26/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.