Аброви кмета и кметића

ЗНАМО ДА БОЛИ, АЛИ НОВАЦ, ИПАК, ВРАТИТЕ!

СУБНОР Србије има обавезу пред многољудним чланством, посебно и кад су у питању наша и међународна јавност, да се изјашњава о ширим друштваним питањима, па и због тога сматра како има право и обавезу да изнесе став о немилосрдном иживљавању над истином о даљој и ближој прошлости.

Међу те ”теме” спадају, дакако, извештавања у медијима, нарочито  такозваним централним, али и снимање серија за које је белодано да не одговарају фактима и уз то су штедро финансиране из буџетских прихода овог народа.

Поводом почетка још једног спровођења у дело екранизације о четничкој и сличној популацији , СУБНОР се огласио и тај текст можете прочитати на овом порталу под насловом ”За краља”, али на рачун народа”! И утврдићете разлоге и начин обраћања.

Разни медији у Србији су пренели мишљење СУБНОР-а, неки што нису дају простор погођеном Радошу Бајићу, који низом увреда и инсинуација настоји да стави на стуб срама све којима су он и његови, мисли, већ дошли главе или се спремају да их докрајче.

СУБНОР је приморан да реагује и због тога што није, на жалост, напад појединца. У питању је наново рехабилитација квислинштва и покушај сврставања Србије у редове којима никад није припадала.

ОТКУД  ОНИ У ГОДИНИ  ВЕЛИКЕ  ПОБЕДЕ

Зна наш народ да каже ”какав кмет, таква и беседа” и преко аброва, кад се још укључе кметићи да телале, прелази достојанствено ћутећи. Али, баш се манифактурни Радош Бајић разгоропадио путем тобожњих писама из некакве и не знамо чије провинције. И сновиђења подастро ”Блицу” да путем државне куће Танјуга подели са нацијом како му се хоће и може да још једном Србији, мада не само њој, подмеће колаборацију у Другом светском рату и потре славни и јединствен антифашистички партизански покрет баш у години кад славимо, ваљда сви којима је до честитости и истине, победу над окупаторском нацистичком хитлеровском Немачком и њеним верним помагачима у домаћој средини.

О времену кад су родољуби, предвођени комунистима, кренули у освајање слободе и, после тешких година војевања, подигли стег 20. октобра 1944. у Београду, СУБНОР Србије нема потребе да, због историјских чињеница и здравог разума, полемише после седам деценија. Та књига је у светским оквирима склопљена за сва времена. Знају се победници, а не мање ко је и уз чије скуте пузао и у окупацијском вакту водио кажњеничке експедиције против сопственог народа. Много је, на жалост и срамоту, у овој нашој и јединој Србији разноликих бањичких и нишких логора, стратишта попут Шумарица, запаљених кућа и поклане нејачи као у Вранићу, Друговцу и другде.

Хоће ли набеђени синеаста за туђи новац, универзални и, види се у бескрупулозном обрачуну са борачком организацијом Србије, умишљени Бајић кренути у екранизацију таквих нељудских, тобоже антифашистичких а у служби фашизма, акција његове политичке и идеолошке сабраће. На основу сталне колумне, бизарно насловљене као писмо, у по свему судећу истомишљеном ”Блицу”, па онда и у низу сличних ”демократских и ослобођених” медија, неће то ова земља доживети.

 Али је, за узврат, сведок бескрупулозних хајкања на СУБНОР са преко 100.000 часних чланова и приде још две респектабилне међународне организације, чији је суоснивач, ФМАК и ФИР који се, укупно, протежу на преко 120 држава широм планете и са поносом баштине антифашизам и спремају да, заједно са Србијом и осталим победницима над рак раном 20 столећа, прославе гигантску победу с краја 1944. и почетком 1945.године.

ПУНА  УСТА  АНТИФАШИЗМА, АЛИ…

Нисмо знали да је антифашизам коме припадамо ”монструозна идеологија” и питамо због чега онда Бајић међу такве антифашисте гура своје четнике, недићевце, љотићевце, специјалну полицију и тиме све скупа, те ”часне Србе” за којим тугује, компромитује свакодневно.

Чему толика мржња подно Бајићевог шеширића и према земљи у којој је растао, бесплатно школовао, можда и лечио, башкарио пред камерама као шармантни партизанчић и вихором јурио Анђелију по сеоским панађурима? Зар је џепове напунио тек кад се ”освестио” и пригрлио одбачену колаборационистичку емиграцију поражену у Другом светском рату? Или је за идеологују подметања и аброва, клевета и фалсификата, претњи и бесмисленог омаловажавања неопходно и више од здравог разума и стања ствари зацементираног широм планете која се, види се и по Србији у целини, не мири са вампирима нацистичког фашизма одбаченог пре седам деценија?

Није схватљиво, најблаже речено, да Радио телевизија Србије сада, у доба великих припрема за славље прогресивног човечанства, кад су  свим инстанцама власти пуна уста антифашизма и поносног учешћа нашег народа, ствара и дистрибуира тобожње истине ”друге стране”, евидентног саучесника у погромима окупатора и пораженог суборца до задњег метка.

РТС без устезања финансира, попут оне неубедљиве приче о немоћним и простодушним чичама, на неутемељеним историјским чињеницама рехабилитује колаборационисте и о народном трошку, новцем из претплате и буџета Србије, побија слободарску улогу и допринос народа који се увек, од памтивека, опредељивао за истину, правдољубивост, једнакост и хуманост. Био уз раме праве стране, без обзира на жртве које приноси олтару заједничке победе.

Може Бајић, или било ко, да снима колико и шта хоће. Али СУБНОР Србије још једном истиче да се новац народа не може арчити. Државна каса је испражњена захваљујући и таквим ”ствараоцима” и ”власницима” који су милионе и милионе крчмили политиканским договорима и на тајним идеолошким сеансама.

Стигао је, верујемо, тренутак кад се полажу рачуни. То важи и за РТС, али и разноразне бајиће.

Биће болно, али народни новац морају, ипак, да врате!