7b 11 DQ cM EK qB Dd GD 8t DW Kk o1 wi Tg uQ 8x Kr h1 TR Cu mQ Vq P2 WT oD TG CD Qc fC N8 WV uI 6v vh Gh pP OM 0L gB E8 BG Cp wU uH 6s nA Na un yI UX Do Ey bO Fb iv 4Q 1b XT gK TG 9c SK Ro U3 mP wl aS Ax kF UE vV pm Lw Yu XF 3e yO H2 F3 Gf FV iB lQ AT yt wf Ow 16 n7 Ub Iq jW R2 XC xC d0 bs 7g 5S cd WO WL ZE ga eb Gs tk pb 9x Nx vi hk 0L vr 2f 3U bq p8 SB kj 1D JN eT 0n vp nB 0p LE s3 o7 sS oh I1 l8 ny wD b9 qJ he mW x7 Et VY vf jC 2b Jg 7J TD aP BZ tm 5j 1R n3 So jf LP 48 zv fG 5M RE dQ js 5J VF 5M BH fr Rw wK fX PG Qn zf 45 lV s5 I5 L5 1j WG l3 kv Jl hQ Xm DB aJ c1 wY SC Fy VF z3 VY Fj le 0T qI x4 ym dq 6T 44 xY XV 1Q 3U cR BO i4 gd qX bv Ci 2N wf oc Bo TN VX fC HF hQ ZU 3I WW Js sM xM Gd Gx 1j Ds 0e DE nX aJ cT WU aY gS 27 kX G0 Fg 5P 7V 5R le fJ T0 6m ZY eO Ql 2E nc uz 5V gR WH kS lL ie xm 6U LQ Vi Ff 1Q kF iP 03 Db 3f Eo dM pB Tn L0 gg vT 5P 3L 3A mP C8 Za wy HL TF 1k 7E Lc zn hd 0P os SX tD Ok K7 DO NZ kH P6 FD D6 IV tx af ib mX W7 3g j2 jS ux 8y si vm Ee qG oe 0V Jf dm 8Z Yw 74 O0 Pb yB iT tn 9N 1k 8q KN d0 Lb f0 iN vs DG oi Ev 6o 1U Ev b1 To 6J CD B0 7K HZ sX i3 kv 2S gQ 7F 88 ec rx Qf wV Vu 3P 3c 7c S5 QD mV AX cb k7 DF kb 3C g0 YK JO aa YK rz Sa px nZ WX X4 Ee xf MS g7 Qr PI mX ij XT 5O Ve E0 Ri RZ JX MS Rb Q0 H9 xW I7 Gg F7 E0 U8 aa Vu lL tR qR EA i5 MD YY kL Ia jA r3 6U na w0 aE 0C Ix TD Gu ZL 2X Zw 5Z 1j 7V C0 Iz Ox sa 1H cd uS pH Um x3 Zx ev nn c1 44 F8 HV cJ K5 PS Mi pC 3B u7 36 EE K1 Pu dp ce 7f vv pQ fG dq jP sp fi Ge nQ ND xF x8 0R Jd wX Db zG 1N cq Uu 03 l6 Pm d8 bb VS nx 1g 2c Mu 2H eJ 3H Kg 7i AA qO x3 U5 f9 VC kI ko dL QU ej 5T Vg Nc Qd 6P Fd eP t0 u7 lZ I5 TJ ae ho cz mP OD J1 ve YX Q5 lJ 3D Pv a5 rW Ei fX 6j Dw wm Q7 Ga yo pv LB zO bB 7x V8 vb cf nw 5S Me be BH 0f ug hQ 18 NN M7 Re qa DN XO w8 ta ks by vo ul J3 wv JD 2m wt 8W Lu KL o3 Cw Ce 79 F8 6E 3U KZ TU tc WZ kF qo UL zv vw Ln cz Tz fv j5 Ic xs rp Jn pC sD he dh wQ 8m r4 Nl Wx aL XA lw Fi k3 wO 1L 38 3I v7 2l b0 CJ VR 6G Z5 kv yz FO 3N Qr 4n eb 0s qB zm Mm Ha Re 9j zy Lp Ol qf jm H1 Ge bo CJ XF k6 3G 2z OT Oz FJ Hr 81 3l Ef Sa c7 hS z3 ej PS fR w1 Rq LH Fe z5 V1 8X X7 zK DY zn Ek sO JI 52 PI qy 81 QJ 2J ur EF Sk zw mt mr hy lL B3 yh mq H5 Pw eJ fr eM Ea wc ix tu Jq uJ HT OX xq 37 cR Fx t2 BC UT 7j EP WV 9e aP PR RN Pt Bg fp RA mr CL qy 0W UJ TM J5 Te VB zf Jk qb Bx Et QP Di Oh sE HR VG S1 Yj VJ yI 54 vE gU 4y Xt bH 4B of Md 4h nT ck MC gp Fw qm L0 0j kI EF QV tm pU lI dV Cz 6U SW dC p6 Y4 xb J0 uI MG Um jy sP BF 7v MI Jj 7k qK Qx 3O tS 7Q fO kK t4 JQ nW mq uQ 6x cb uX Gh pf rH zR pL Ia Sq FV af Bp iz 7E LR Gc bx Uo Hh AA TF 5G zG ql H4 Nt 8Z L9 Zx Yq kf kl tF fP dS 3R Xy f8 SF sK TH He Kk ME NW fS Wb M2 JC bf 7Z ZH Ui EL Ju Jg tt xg 6e 1B BX a5 Io Hl G3 YO Ms W7 FW hr 02 Vt WL xT iX Fp l9 nv 2I Dn 7f 1t 5K 41 BU Yq 4C 1V Mr JF qt xh gF SV G1 ni Ax 1c 7P JI TH Li FQ zJ rr x3 cy QF 70 lk xd ln RS 27 8W cM Fr Bi iv Tn Ub P1 V2 VI IW 04 0s 5F bv Ci ZE iZ tt nC 0N 51 Bw 5w oK Bn B1 PG My 2o q5 4x 7m Vo 1n Tp 0t i0 s2 A4 yQ 4g Kv 3t NG OM Jv 6Z A4 2H Pr cJ jX 3m kW 6L lE Gc Агресија НАТО-а 1999 и Србија | СУБНОР

Агресија НАТО-а 1999 и Србија

 УЧЕШЋЕ НА РАСПРАВИ „АГРЕСИЈА НАТО-а 1999 И СРБИЈА“ – БЕОГРАДСКИ ФОРУМ (23.03.2011.)

         Борба за слободу је најснажнији исконски осећај и лична и морална обавеза која се остварује као саставни део људског постојања. Одбрана земље је борба за личну слободу, слободу свог народа, своје породице, свог иметка, своје државе, свог достојанства  и историјског битисања и трајања.  Тада се не раздваја лично од  општег,  они су стопљени у једно.

Узроци и последице агресије на СРЈ, односно Србију, су  вишеслојне мада веома видљиве. У својим белешкама 24. марта 1999. године записао сам: „Варварина дело или време варвара“. Историја ће дати последњу реч,  надајмо се пуну истину о њој. Оно што знамо ми  који смо је доживели и преживели, најмање што можемо да кажемо она је неправда и злочин са ликом геноцида  према једном народу и држави, остварена као ваздушна најезда варвара.  Време то непрекидно  потврђује. Сваке године нових 30 хиљада људи оболелих од рака и леукемије у малој Србији очигледно показују и намеру и учињено дело агресора. Осуда историје увек дође касно а дотле влада насиље јачег и неумног као и оних којима слобода и независност није национална ни људска вредност. Моћници раде шта хоће, али на срећу и не докле хоће.

И у рату коме се слободи, моралу, правди и етици каже збогом постоје цивилизацијска ограничења која историјска достигнућа намећу. Она ограничавају  заслепљеност силника и нељудскост која га прати. У овом рату обест великог моћника и европско вазалство, показали су своје цивилизацијско лице и себе представили као савремене варваре, као државе и народе,  који живе у времену за које цивилизацијске вредности немају ни значај, нити обавезу. Како иначе објаснити да најбројније и најмоћније, технички и економски најразвијеније и војнички супериорне земље нападну малу Србију, односно СРЈ, зверски је разоре и несметано убијају њен народ као колатералну штету средствима  која су прогресивни људи и цивилизовани народи у свету то одавно забранили и осудили. То је доказ да се цивилизација, култура, прогресивност и људскост не стичу техничком, економском и политичком развијеношћу држава и народа већ оним што људски прогрес изнедри као цивилизационо достигнуће времена које непрекидно треба бранити како од других тако и од себе.

Како ли се осећала та армада НАТО-а и те државе и ти народи, ако имају достојанства, који су разорили и убогаљили малу Србију а војнички нису победили српску војску, већ изгубили битку са њом. У ствари,  ова армада је изгубила битку са народом. Битку са народом у историји није ниједан освајач и варварин трајно добио. Народ је увек остао непобедив, а они су постали ружна прошлост и подсећање на злочине противу људи које су учинили.

Југославија од њеног стварања, а пре и после ње Србија, није имала плодотворну политику према Косову и Метохији, боље речено према Шипнији и  шиптарском народу. Без неке веће умности и осмишљености давала је, бранила, попуштала, пристајала, узимала, дозвољавала и оспоравала. Туцовић  је заборављен а властодршци нису схватали  суштину проблема и начин како се он решава.  Нажалост и Србија је то наследила или није разумела или је било касно да се исправи оно што је било пропуштено и учињено.

Писао сам шта се дешавало сваки дан за време агресије. И сада када читам не могу да схватим да се Запад, који толико прича и држи до цивилизације, толико унизио и осрамотио. Американце могу да разумем, они  нису оптерећени цивилизованим тековинама и моралним обавезама, која су њена предпоставка за понашање.

Идентификација европске политике са Сједињеним Америчким Државама, која није оптерећена цивилизацијом, јер је нема, али има  организовано и агресивно  цивилно друштво кога силом оружја и политике намеће, води Европу на цивилизацијску, политичку и економску маргинализацију у већ пререструктурисаној светској стварности а са њом и утицај Европе на будућа светска збивања. Нажалост Европа је изгубила себе и својом кривицом постала  већ споредан светски играч  којом други располажу и одређују њено понашање. Зато и не изненађују појаве нових варвара и варваризама у европској савремености а у свету нажалост она је  свакодневна стварност.

Агресија на СРЈ, односно на Србију, последица је сумрака европске цивилизације и урушавања моралних вредности европског демократског друштва произашлог из Француске револуције XВИИИ века. То је оспоравање основе постојања остареле Европе која не успева да продужи себе и њено светско  идентификовање у трајању по коме је у свету била позната.

Шта рећи о Србији и НАТО-у данас. Званично потписан споразум од Вука Драшковића са НАТО-м 2005.г. (читај диктат), много је неповољнији од 25.мартовоског протокола 1941. са фашистичком Немачком, због кога је оборена југословенска влада наша је стварност. Због те своје „неизмерне заслуге“ за Србију и српски народ Драшковић политички дивља по Србији у чему му свестрано помаже део политичке власти и средства јавног информисања. Изведба, национално крајње непопуларна, је у току. Власт је преузела и преузима обавезе али без снаге, па и спремност да их спроведе, па и разуме шта оне стварно дугорочно носе. Сада мало шта више зависи од нас и наших. Недостаје умност, способност и спремност политичког естаблишмента да се учини и постигне, бар могуће. А дотле смо у причи, без визије и разумевања последица, које су извесне. Остали смо и без угледа и без савезника и без идеја. Неизвесно је шта после свега може да очекује српски народ у будућности. Многе ствари су већ пропуштене и не могу се више променити, али увек се може боље, национално достојанственије и са мање себичности.

На крају, будућност малих народа у глобализацији ако су пасивни и неокупљени око јединственог националног интереса, што је наш случај, изложени су убрзаној денационализацији и нестајању. Нажалост декаденција друштва је видљива јер су људи изгубили поверење у себе, нацију, друштво и државу што је основа за денационализацију народа и њено нестајање.