УСПОМЕНЕ НИКАД НЕ БЛЕДЕ
Под слоганом „ПУТЕВИМА АНТИФАШИЗМА“ обележена је 70. јубиларна годишњица ослобођења Бијељине.
Од спомен гробља у Босанској Рачи у јутарњим часовима почело је окупљање. Прва је стигла Делегација СУБНОР-а АП Војводине, на челу са Светомиром Атанацковићем, затим ГО Сремска Митровица, ОО Шид, Рума, Инђија, Пећинци, ГО Београда, Сурчина, Богатића, Крушевца.
Испред споменика погинулим борцима војвођанских партизана, бораца Семберије и Мајевице, скупу се обратио Перо Бобар, члан ГО СУБНОР-а Бијељине.
Настављен је пут ка Бијељини, где су се придружиле делегације из Вуковара и САБНОР-а Кантона Тузле. На пријему код Градоначелника Бијељине Миће Мићића потврђена је и у будуће пуна подршка борачкој организацији.
Председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије Светомир Атанацковић је, који поред осталог, истакао: „Посебна и нераскидива веза бораца Војводине и бораца Семберије, Мајевице и Источне Босне. Јединство које је стварано од октобра 1942. године, преласком изнурене и у борбама преморене 6. источно-босанске бригаде у Срем, где се опоравила и задржала око месец дана, да би већ 2. новембра поново прешла Саву, али није била сама, са њом су прешли делови Фрушкогорског, Подунавског и Посавског партизанског одреда. Борбе су заједничким снагама водили против најљућег непријатеља, фолксдојчерских снага. „Принц Еуген“ дивизије, усташких легија, 13. ханџар дивизије, а посебно са четничким снагама на подручју Мајевице (Малешевци и Вукосавци) до њиховог разбијања. На овом подручју, већ у априлу 1943. године, формиране су Прва и Друга војвођанска ударна бригада у селу Брђани код манастира Тавна. Ту је формирана и 16. војвођанска дивизија. Све ово набројано само је мали део великих и жестоких борби против фашистичког окупатора и квислинга и колаборације свих боја. Био би грех не рећи, да на територији источне Босне лежи 5.680 бораца из Војводине, а највише из Срема. Те гробове, морамо чувати, јер је то обавеза и потомака. Обновљена је спомен биста народном хероју Родољубу-Роћку Чолаковићу, која је била украдена. Одржана је свечана академија у препуној сали поводом 70. годишњице ослобођења Бијељине. Нагласак је посебно дат на првом ослобођењу када је Бијељину ослободила Прва војвођанска бригада на челу са командантом бригаде Марком Перичином-Камењаром и Курјаковим одредом августа 1943. године, а у другом ослобађању су учествовале Друга и Трећа војвођанска НОУ бригада и Курјаков одред. Бијељина је ослобођена 24.септембра 1943. године
Делегације су наставиле пут антифашизма до Доње Трнове, где је сахрањено 3.600 бораца од којих две трећине Сремаца. На простору Д.Трнове, по базама, радила је централна болница, под руководством Розе Папо. Делегације су посетиле и место формирања Прве и Друге војвођанске НОУ бригаде код манастира Тавна. Борци из тог времена евоцирали су успомене. Из Новог Сада била су 4 борца, Немања Петаковић, Владимир Стојковић (при ослобађању Бијељине био је комесар батаљона у Другој бригади, сада пуковник у пензији), Живка Кнежевић – болничарка и Павле Матић – борац.
