СЛОБОДА ДРАЖА ОД ЖИВОТА
У организацији ПО СУБНОР-а Војводине и Градског одбора Сомбора, свечано је обележена 68. годишњица велике Батинске битке.
На обали Дунава на платоу „Музеја Батинске битке“, окупиле су се делегације СУБНОР-а, из општина: Апатина, Сремске Митровице, Шида, Србобрана, Оџака, Суботице, Малог Иђоша, Куле, Врбаса, Панчева, Беле Цркве, Алибунара, Титела, Жабља, Вршца, Житишта, Сечња, Инђије, Старе Пазове, Бача. Били си и представници САБА Хрватске на челу са другом Николом Опачићем, представник Удруге Осијечке жупаније друг Јован Нишевић, носилац „Партизанске споменице 1941.г.“, Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Борова.
Посебно је значајно истаћи да је присуствовао велики број удружења и организација грађана, Удружење пензионера Новог Сада, резервних војних старешина, удружење Горана из Сомбора и многе друге.
Уз присуство почасне јединице Војске Србије и интонирања химне „Боже правде“, председник Градског одбора СУБНОР-а Сомбор Петар Грабеж је одавањем поште погинулим и умрлим борцима, једне од најславнији и најтежих битака у Другом светском рату поздравио присутне и захвалио на броју одазваних, посебно борцима сведоцима тога времена. Потом је реч добио борац 8. Војвођанске НОУ бригаде Мита Бугарски, учесник у борбама на Батини у саставу 8.ВУБ.
„Одлука Војног руководства СССР-а (трећег Украјинског фронта) и Главног штаба НОВ и ПОЈ да се изврши форсирање набујале реке Дунав, баш на овом месту, да се изврши снажан удар на непријатељске снаге у Славонији и Барањи, не дозволи спајање фашистичких снага са јединицама групе армија „Е“, показала се као једина и права одлука. Снаге непријатеља са друге стране, добро наоружане, утврђене рововима и бункерима у борбама прекаљене, бројно снажније у односу на снаге јединица у нападу биле су супериорније, али жеља за слободом и сламањем фашизма код наших бораца била је јача.
Наше снаге, на главном правцу напада, у првом ешелону имале су један корпус, а први ешелон чинила је 51. дивизија, под командом Косте Нађа. За форсирање Дунава, имали смо неколико десетина рибарских избушених чамаца и склепаних скела. Авијација непријатаља са више десетина штука и „месершмита“ била је стално активна. Гинуло се и напредовало. Ретко се догађа, а мислим да је ово био јединствен случај, да су већи губици код одбранбених снага, него снага који нападају. Велика помоћ здружених снага Црвене армије СССР-а учешћем са два корпуса, знатном артиљеријом, посебно „каћушама“, подмомогнути авијацијом, да се оствари успех и зада јак ударац непријатељским фашистичким снагама. По преласку Дунава, борбе су биле толико снажне, да се просто газило преко мртвих и једних и других. Борба је трајала дуго, није било прекида, протеривање непријатеља било је све снажније и успешније“.
Председник ПО СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије, Светомир Атанацковић, истакао је:
„Посебно је задовољство присуствовати обележавању једне од крвавих битака у сламању фашистичке немани и отварања пута ка слободи, на којем су животе оставили најбољи синови и кћери нашег народа.
Историја се мора поштовати, а ратницима одавати неизмерно поштовање. Сматрам, да је и овај тако велики догађај у новијој историји требаоло обележити, ако не уз највише државне почасти, оно бар скрмно и протоколарно. Међутим, страх, незнање или понижење присуствовања најзначајнијим догађајима из Другог светског рата, нашу власт од локала до врха чини пасивном и незаинтересованом. Уживамо и живимо на ономе што су борци НОР-а, не само током рата дали, да живимо у слободи, они су и после рата из пепела створили државу познату и признату у читавом свету. Изградили су порушену земљу, створили фабрике, једну од најачих индустрија на Балкану, бар због тога им треба одати признање.
Од свих организација СУБНОР-а, градова и општина, тражим да одмах направе пројекте о финансирању својих организација преко локалне самоуправе, јер борачка организација није просјак да за оваква обележавања значајних датума прикупља средства.
Такође, обавеза је свих организација СУБНОР-а, да своје чланство подмлађују, првенствено потомцима своје деце и унука, да регрутују поштоваоце НОБ-е и све оне који поштују и признају значај те борбе, јер, ако то не урадимо ми, децу ће нам узети и васпитавати неко други.“
Програм су увеличала увек нам најдража деца, ученици основне школе из Сомбора.
Поред постројене почасне јединице Наставног батаљона Прве бригаде копнене војске Србије, са брода у реку Дунаву пуштени су венци у част партизанских бораца палим на освајању Батине.
